O klimatskim promenama i njihovom uticaju na svet oko nas priča se godinama. Stručnjaci i naučnici upozoravaju da nas, ukoliko se nešto radikalno ne promeni, u budućnosti očekuju prilično pesimistični scenariji. Kako klimatske promene već utiču na Evropu pokazuje najnoviji izveštaj objavljen u časopisu Nature, koji se zasniva na stotinama studija o uticaju vremenskih uslova na zdravlje ljudi.
Naučnica Rejčel Lou sa Katalonskog instituta za istraživanje i napredne studije i njene kolege su pratile 42 različita indikatora veze između klimatskih promena i njihovog uticaja na zdravlje, uključujući alarmantan porast smrtnih slučajeva izazvanih toplotom i širenje zaraznih bolesti.
Zaključak njihovog istraživanja nije pozitivan, a Lou kaže da su potrebne drastične akcije, kako u Evropi, tako i širom sveta, kako bi se zaštitilo stanovništvo.
Smrtonosna vrućina
Ove nedelje smo pisali o tome koliko ekstremne vrućine mogu biti opasne po zdravlje, posebno za starije i srčane bolesnike, a kako temperature rastu, tako raste i broj zabeleženih smrtnih slučajeva. A o kakvom se uticaju radi, pokazalo je i ovo istraživanje.
Prema ovim podacima, u periodu od 2013. do 2022. godine, a u odnosu na period od 2003. do 2012. godine, broj umrlih od toplote porastao je u proseku za 17 na 100.000 stanovnika. Treba naglasiti da vrućina lošije utiče na žene, odnosno zabeležena je veća stopa mortaliteta kod žena u odnosu na muškarce, prenosi Zimo.
Jedan od razloga koji bi ovo mogao objasniti je u razlikama u gubitku toplote iz tela i maksimalnom stepenu znojenja, a takođe i žene mogu biti izložene većem riziku od toplotnog stresa nakon ovulacije, kada im je telesna temperatura viša. Takođe, žene generalno žive duže od muškaraca, a stariji ljudi su osetljiviji na probleme i stres povezan sa ekstremnom vrućinom, objašnjavaju naučnici u ovoj studiji.
Krpelji i paraziti
Još jedna negativna i opasna posledica klimatskih promena i porasta temperatura koja se pominje u ovoj studiji odnosi se na parazite koji su se proširili i sada prenose bolesti u nekoliko evropskih regiona, kao i na krpelje čija populacija raste.
Naučnici izdvajaju širenje jednoćelijskog parazita Leishmania infantum, koji prenose peščane mušice i izazivaju čireve na koži, dok u najgorim slučajevima infekcija može rezultirati povišenom temperaturom, oticanjem jetre i slezine, pa čak i smrću.
Topliji i vlažniji uslovi u Evropi pogoduju širenju, odnosno opstanku i razmnožavanju ovakvih muva i parazita u severna područja, a podaci govore da je njihov broj veći tokom 2010-ih u odnosu na prvu deceniju ovog veka. Takođe, ovakvi uslovi su pogodni za širenje krpelja Ikodes ricinus, koji takođe može preneti niz bolesti, uključujući lajmsku bolest i krpeljni encefalitis, čije posledice mogu biti izuzetno teške.
Podaci jasno govore da je klima u poslednjih deset godina mnogo pogodnija za širenje ovog krpelja u odnosu na period od 1951. do 1960. godine, mereno brojem meseci tokom kojih su temperature bile idealne za njihov životni ciklus
