Evropa je na izborima završenim u nedelju više vlasti dala poslanicima partija sa krajnje desnog spektra. Zbog toga je predsednik Francuske Emanuel Makron raspustio parlament. Ni nemački kancelar Olaf Šolc nema razloga za zadovoljstvo. Srbija nema razloga za brigu, kažu upućeni. Ne očekuju bitnije promene politike proširenja kao ni odustajanje od nemačko-francuskog plana za rešenje problema Kosova i Metohije.
Posle rezultata u izbornoj evropskoj noći, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je sebi dva dana da razmisli o tome kako je glasalo stotine miliona građana Evropske unije za zastupnike u Evropskom parlamentu (EP), ali i onome što je usledilo – raspuštanju francuskog parlamenta.
„Plašim se da za sve ono što sam govorio da sam bio u pravu i da nam predstoji teško vreme i breme“, kaže predsednik Srbije.
Članovima Vlade, posle ta dva dana, slegli su se utisci.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić već popisuje evroparlamentarce sa kojima planira da sarađuje, jer – kako kaže – za Srbiju je ta mreža prijatelja važna zbog evropske perspektive i integracija.
Kolega iz resora unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, komentarisao je, s druge strane, lošiji rezultat zelenih i levičara, među kojima je u prethodnom sazivu bilo i oštrih kritičara Srbije.
„Izbori su raščistili političku scenu u Evropi. Onih koji su kritikovali Srbiju sada nema ni u decimalama. Problem je to što neki šestorazredni političari vole da se iživljavaju nad nekim državama i narodima koji vode samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku, a u Srbiji se predstavljaju kao važni faktori u evropskoj politici“, navodi Dačić.
Nezadovoljni Makron i Šolc, rast Le Penove i Melonijeve
Umesto njih, više stolica u narednih pet godina zauzimaće stranke desne i krajnje desne orijentacije.
Више столица у наредних пет година заузимаће странке десне и крајње десне оријентације.
Kao apsolutne pobednice u svojim državama su Francuskinja Marin le Pen i Italijanka Đorđa Meloni – obe protivnice migracija i islamizacije, i zagovaračice promena unutar Evropske unije (EU)
Uprkos tome, poznavaoci u Srbiji veruju da to neće uticati na politiku proširenja. Urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer ističe da politika proširenje svakako ostaje visoko na agendi EU, što je, kako kaže, potvrđeno nekoliko puta.
„To je veoma važan interes EU upravo zbog rata u Ukrajini i onoga što se percipira kao pretnja destabilizacijom regiona s kojim se graniči EU. Mislim da se to neće promeniti posle ovih izbora“, navodi Burazer.
Ipak, naglašava da ostaje pitanje koliko će EU biti spremna na proširenje.
„Koliko će daleko odmaći same reforme unutar, jer bez njih proširenje neće biti moguće, niti može da se sprovede u delo“, primećuje urednik portala European Western Balkans.
Sretenović: Srbija da nastavi sa reformama, ne zbog EU, nego nas samih
Istoričar Stanislav Sretenović epilog evropskih izbora vidi kao šansu za Srbiju da nastavi da radi na reformama, povećanju svojih demokratskih i bezbednosnih kapaciteta, te razvoju ekonomije.
Европска изборна ноћ испраћена је и у Београду, а исходу гласања сведочио је у хотелу Метропол и председник Србије Александар Вучић
„Ključno je pitanje tržišne ekonomije – da srpski proizvod bude konkurentan na evropskom tržištu i to su pitanja koja će Srbiju zaokupljati u narednom periodu ne zbog EU, nego zbog nas samih“, ukazuje Sretenović.
Tokom prethodnog mandata Evropskog parlamenta obelodanjen je francusko-nemački predlog normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Nikola Burazer objašnjava da i pored teških poraza Makrona i Šolca na evropskim izborima, koji su pokrovitelji predloga, ta osovina ostaje motor EU.
Алтернатива за Немачку (АфД) добила је већину гласова на истоку Немачке на изборима за ЕП
„Ona će to biti i bez obzira na to ko je na vlasti u Berlinu i Parizu i mislim da nekih većih odstupanja i pristupa ove dve zemlje kada je u pitanju, kako proširenje, tako i normalizacija odnosa Srbije i Kosova neće doći. Da su to neke stvari zacrtane kao važna stvar za ove dve najvažnije zemlje, ali i EU u celini i tu ne očekujem da dođe do nekakvih značajnijih promena“, zaključuje Burazer.
Prvi zadatak za nove evroposlanike jeste izbor šefice Evropske komisije, a novom mandatu već se nada Ursula fon der Lajen.
Sledi i za Srbiju možda i najvažnije – imenovanje izaslanika za dijalog Beograda i Prištine.
