Novak Đoković se vratio na pobedničku stazu, što se ogleda u svim aspektima igre. Udarici s osnovne linije su besprekorni, posebno u ključnim trenucima, što pokazuje da je ponovo u vrhunskoj formi. Protiv Serundola je jasno pokazao da, kada je fokusiran i motivisan, niko ne može da mu parira u preciznosti i tehnici.
Novak Đoković je upisao 370. pobedu u karijeri na grend slem turnirima, još jedan rekord… To deluje sasvim uobičajeno, jer to je učinio jedinstveni i neponovljivi, najbolji teniser svih vremena.
Đokovićevi navijači su prolazili kroz emotivni rolerkoster dok su gledali mečeve na početku godine. Opravdano, Đoković je šampion igre u kojoj „kida“ živce.
Ipak, sposobnost da ostane smiren u najkritičnijim trenucima meča i da tada pruži najbolje udarce, ostavlja sve bez daha. To deluje sasvim uobičajeno u njegovom slučaju, bez obzira da li igra u tri ujutru ili u devet uveče.
Ono što najviše raduje čitav pošteni teniski svet je Novakov pobednički pogled posle maestralnog poena u kome je ostavio i poslednji atom pobedničkog nerva. Onaj koji jasno pokazuje da je početak sezone bio težak ne zbog superiornosti protivnika, već zato što je i majstor taktike.
Slabiji rezultati izgleda kao da su bili deo stateškog plana, radi prilagođavanja i priprema za dominaciju u ključnim trenucima sezone.
Dva povratka na Rolan Garosu, protiv Lorenca Muzetija i Fransiska Serundola nisu samo sportski podvizi, već i demonstracija mentalne snage i odlučnosti što ga pored svega i odvaja od drugih igrača.
Novak Đoković je još jednom pokazao teniskom svetu zašto je najvećih svih vremena, vraćajući se na stazu pobednika uz nepokolebljivu volju. S tim principijelnim stavom deluje da je na dobrom putu ka 25. grend slem tituli u karijeri.
