Reke i potoci na Aljasci menjaju boju – od čiste, bistro plave do narandžaste, a sve to zbog toksičnih metala koji se oslobađaju otapanjem permafrosta (tla koje je ranije bilo stalno zamrznuto), pokazala je nova studija.
Ovo otkriće iznenadilo je istraživače iz Službe nacionalnih parkova, Univerziteta Kalifornije u Dejvisu i Geološkog zavoda SAD, koji su sproveli testove na 75 lokacija u plovnim putevima Bruksovog lanca na Aljasci.
Čini se da su reke i potoci u ovoj oblasti postali mutni i narandžasti u poslednjih pet do 10 godina, prema studiji objavljenoj u časopisu Communications: Earth & Environment, prenosi CNN.
Promenu boje i zamućenje uzrokuju metali kao što su gvožđe, cink, bakar, nikl i olovo, otkrili su istraživači, od kojih su neki toksični za ekosisteme reka i potoka – dok se permafrost otapa i izlaže vodene tokove mineralima koji su zaključani pod zemljom hiljadama godina.
„Navikli smo da to vidimo u delovima Kalifornije, delovima Apalačije gde imamo istoriju rudarstva. Ovo je klasičan proces koji se dešava s rekama u kontinentalnom delu SAD, a koje su bile pod uticajem rudarstva više od 100 godina“, rekao je Bret Pulin, koautor studije i profesor toksikologije životne sredine na Univerzitetu u Kaliforniji.
„Ali veoma je zapanjujuće videti to isto kada ste u najjudaljenijim divljinama i daleko od rudnika“, dodao je.
Arktička tla prirodno sadrže organski ugljenik, hranljive materije i metale, kao što je živa, unutar svog permafrosta, kaže studija. Visoke temperature su dovele do toga da se ovi minerali i izvori vode oko njih sretnu – dok se permafrost topi.
Arktik se zagreva četiri puta brže od ostatka sveta, pokazale su studije.
„Ono što verujemo da vidimo je ovo odmrzavanje tla koje se tamo dešava brže nego što bi se desilo negde drugde“, rekao je Pulen. „To je zaista neočekivana posledica klimatskih promena“, dodao je.
Istraživači su koristili satelitske snimke da bi utvrdili kada je došlo do promene boje na različitim rekama i potocima.
„Na nekoliko lokacija na kojima se to dogodilo, najdrastičnije promene zabeležene su između 2017. i 2018. godine, što se poklopilo sa najtoplijim godinama u tom periodu“, rekao je Pulen.
Naučnici su sada zabrinuti pitanjem kako će kontinuirano otapanje permafrosta uticati na zajednice koje se oslanjaju na te vodene puteve – zbog vode za piće i ribolova.
Naime, u arktičkim rekama Aljaske žive brojne ribe koje su „ključne za egzistenciju, sport i komercijalni ribolov“, naveli su istraživači.
Aljaska nije jedina država koja je suočena sa ovim fenomenom. Druga studija, objavljena samo mesec dana pre nego što su istraživači na Aljasci objavili svoje nalaze, opisuje da i Stenovite planine u Koloradu doživljavaju slične efekte, između ostalog, zbog zagrevanja klime.
Studija, koju je objavio Water Resources Research, zabeležila je povećanje koncentracije metala – odnosno sulfata, cinka i bakra – u 22 planinska potoka u Koloradu u poslednjih 30 godina.
Slična istraživanja o povećanju koncentracija metala u planinskim rekama i potocima sprovedena su u čileanskim Andima, evropskim Alpima i Pirinejima, u severnoj Španiji.
Iako su neke od ovih oblasti bile rudarske lokacije i zbog toga su tokom godina primećene veće koncentracije metala u rekama i potocima, nova zabeležena povećanja tih supstanci postavljaju pitanje kako će klimatske promene nastaviti da utiču na planinske izvore.
