U Srbiji postoji više od 200.000 ljudi koji se bore sa bolestima zavisnosti, od kojih se samo dva odsto leči, pokazuju nezvanične statistike. Tu su one tradicionalne zavisnosti o kojima se decenijama govori, poput alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci, a tu su i one novijeg datuma, poput kockanja, klađenja, zavisnosti od društvenih mreža, interneta, računara i mobilnih telefona, igrica, novih digitalnih tehnologija. Zato će na jubilarnom 30. festivalu zdravlja u Beogradu, koji će biti održan 8. juna u Domu vojske Srbije, ova značajna tema biti u fokusu.
Kako ističe profesor dr Slavica Đukić Dejanović, neuropsihijatar i ministarka prosvete, u svetu oko 35 miliona ljudi ima neki od poremećaja izazvanih uzimanjem supstanci, ali tek svaka sedma osoba potraži neki vid stručne pomoći.
– Procenjuje se da je otprilike 83 miliona ili 28,9 odsto odraslih osoba (u dobi od 15. do 64. godine) u Evropskoj uniji barem jednom tokom života probalo nezakonite droge. Iskustvo upotrebe droga češće navode muškarci (50,6 miliona) nego žene (32,8 miliona). Kada je reč o trendovima zavisnosti u Srbiji, beleži se stagnacija opioidnih zavisnika, a povećan je broj zavisnika od stimulativnih supstanci (kokain, amfetamini), kao i broj zavisnika od alkohola uz zloupotrebu kokaina.
Porast je zloupotrebe kanabisa i sintetskih kanabinoida. Značajan je porast bihejvioralnih zavisnika (patološko kockanje, klađenje, onlajn). Trgovina drogom se sa ulica premestila na „dark-veb”. Nove zavisnosti iziskuju nove procedure i u dijagnostici i u pristupu osobama koje su zavisne od kocke, interneta i drugih vidova zavisnosti, koje menjaju prosto naš pogled na problem zavisnosti. Nova strategija bi mogla biti napravljena kroz novu standardizaciju i značajnih koraka u pristupu ovoj problematici – kaže dr Đukić Dejanović.
Prema rečima dr Svetlane Vučetić Arsić, neurologa i stručnjaka za lečenje bolesti zavisnosti, na teritoriji Srbije, a trendovi su slični i u EU, uočavaju se bitne promene u konzumiranju pojedinih legalnih i ilegalnih supstanci. Bolesti zavisnosti koje su do sada mahom bile vezane za hemijske supstance, poput alkohola, nikotina, kanabisa i opijata, stimulanasa i benzodiazepina, našle su svoj pandan i u rasprostranjenim nehemijskim, tj. ponašajnim zavisnostima.
– Na prvom mestu tu su u proteklih oko 10 godina bile zavisnosti od gejminga (video-igara) da bi u poslednjih par godina zavisnost od mobilnih telefona – nomofobija, zavisnost od društvenih mreža i patološko kockanje mobilisale sve veći broj pacijenata. I u našoj zemlji beleži se sve veći broj osoba koje su sklone igrama na sreću i kockanjem koje prevazilazi rekreativni ili sporadično oblik konzumiranja. Onlajn kockanje je posebno pristupačno i rasprostranjeno među mladima iako zvanično postoje ograničenja na uzrast preko 18. godina. Takođe, kokain postaje trenutno u Evropi a i kod nas sve prisutnija hemijska zavisnost i ide u korak sa zloupotrebom alkohola i kanabisa. Konzumiranje elektronskih cigareta sa tečnim nikotinom i aromatizovanih primamljivim ukusima, kao i korišćenje nargila sve je češći izbor među adolescentnom populacijom. Buduća strategija koja targetira bolesti zavisnosti trebalo bi da odgovori na nekoliko ključnih pitanja, a ona se odnose na prevenciju, tretman i ulogu društvene zajednice u celini. Ona bi svakako pod jedan zajednički krovni projekat trebalo da obuhvati kako hemijske zavisnosti tako i zavisnost od alkohola, duvana i ponašajne zavisnosti, jer su one često udružene, stoga je i njihov tretman integrativan i to bi strategija svakako trebalo da prepozna i obuhvati – napominje dr Vučetić Arsić.
Ona kaže da je problem zavisnosti od nikotina u Republici Srbiji prisutan u visokom stepenu jer nova istraživanja „World population review” za 2023. godinu, rangirala su našu zemlju kao šestu na svetu po konzumiranju cigareta.
– Stoga bi tretman zavisnosti od nikotina podrazumevao prioritet u zdravstvenoj zaštiti, povećanjem njene dostupnosti i pristupačnosti. Ako se zna da preko 1,5 miliona ljudi godišnje umire u svetu od izloženosti duvanskom dimu kao pasivni pušači, logično je da bi tretman pušača morao da objedini preventivne mere, uključivanje potencijalnih zavisnika u sistem lečenja, programe smanjenja štete i umanjenje rizika od duvanskog dima i svakako primenu adekvatne farmako i psihoterapije koja bi kao cilj imala smanjenje broja aktivnih pušača u našoj populaciji – stav je dr Vučetić Arsić.
Dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora festivala zdravlja, pojasnila je da će se osim o ovoj temi na festivalu govoriti i o drugim temama iz raznih oblasti medicine, da je prevencija najvažnija i da će 8. juna u Domu vojske Srbije u centru Beograda građani moći da obave čitav niz besplatnih zdravstvenih pregleda, da se konsultuju sa vrhunskim stručnjacima i slušaju njihova predavanja, kao i zanimljiv program na bini. Ulaz na festival, koji će biti otvoren od 10 do 18 časova, besplatan je.
Povećana zloupotreba lekova koji se propisuju na recept
Profesor dr Janko Samardžić, klinički farmakolog i supspecijalista za bolesti zavisnosti, istakao je da u EU i Srbiji postoji povećana zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodiazepini). Prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti, smatra se da je oko dva procenta stanovništva zavisno od lekova. Međutim, koliko ljudi zaista pogrešno koristi (zloupotrebljava) lekove i time se nalazi na granici zavisnosti, ne može se sasvim precizno utvrditi.
– Procenjuje se da preko 20 odsto populacije kod nas, povremeno ili svakodnevno, uzima neki od preparata benzodiazepina, odnosno sedativa. Zloupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca, dok se poslednjih godina uzrasna granica sve više pomera ka mlađim generacijama. Smatram da je izuzetno značajno donošenje nove nacionalne strategije i akcionog plana delovanja u oblasti bolesti zavisnosti – zaključio je dr Samardžić.
