Dobri u planovima, slabi u realizaciji – tako može da se opiše odnos vlasti u Srbiji prema jednom od najvećih ekoloških problema – otpadnim vodama. Najveći gradovi – Beograd, Novi Sad, Niš nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda. U fazi projektovanja je 25 postrojenja, od 159 koliko je predviđeno projektom Čista Srbija, a čija je realizacija počela 2021. godine. Situacija koja se brzinom puža popravlja, ostavlja i posledice na kvalitet života ljudi, a postojeće promene klime je samo dodatno otežavaju.
Bogatstvo voda u Srbiji. Tačnije, bogatstvo otpadnih voda.
„Problem je što se u Srbiji prečišćava svega pet do deset odsto od ukupne količine otpadnih voda, to je jako mala količina“, kaže nezavisni ekspert za klimatske promene Danijela Božanić.
Najmanja u Evropi. Uz to, tek nešto više od polovine stanovništva ima kanalizaciju.
„Imate glavne gradove, imate Beograd koji nema nikakvo prečišćavanje otpadnih voda“, dodaje ona za N1.
Trenutno je najveći projekat, koji se zvanično izvodi „Čista Srbija“. Vredan je 3,2 milijarde evra i finansira se iz kineskog kredita. Predviđa izgradnju 5.000 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda, različite veličine na teritoriji 73 lokalne samouprave.
Za sada uglavnom samo predviđa, jer je prečišćavanje voda uglavnom pitanje predizbornih obećanja, a manje izvođenja konkretnih projekata.
„To jeste proces, jako su veika ulaganja i zahteva neko vreme. Ali definitivno imamo jako velika kašnjenja, pravimo se da se ništa ne dešava. U pregovaračku poziciju za EU smo stavili da ćemo okvirnu direktivu za vode prihvatiti do 2045.“, rekla je naša sagovornica.
Posebno je kritično u industrijskim ili rudartskim gradovima, poput Bora.
„Proobalje Borske i Kriveljske reke je puno jalovine. To nije samo pročišćavanje komunalnih voda, nego i odstranjivanje tih čestica. Na primer, kroz naselje Slatina teče ta takozvana Borska reka, odnosno korito borske reke, koja je u stvari komunalna otpadna voda. Ljudi godinama sa takvom vodom zalivaju bašte i jedu tu hranu“, dodaje profesorka na Tehničkom fakultetu u Boru Snežana Šerbula.
U međuvremenu se i klima promenila, što dodatno komplikuje problem otpadnih voda, a zagađenje čini mnogo vidljivijim i opasnijim,
