Na more u maju, na planinu u julu: Koliko promena klime utiče na turističke navike?

Promene u navikama već se uočavaju. Kako će se klimatske promene odraziti na naša letovanja i zimovanja, i da li ćemo se uopšte na njih odlučivati leti i zimi, piše Klima 101.

Turizam se smatra jednom od najvećih i najbrže rastućih svetskih industrija. U 2023. godini sektor turizma je činio 9,1% svetskog bruto domaćeg proizvoda, sa preko milijardu internacionalnih turističkih dolazaka.

Ni naša zemlja ne zaostaje u pogledu turističkih tokova – ako se izuzme 2020. godina usled pandemije kovida 19, piše ovaj portal, broj turista raste iz godine u godinu. Ne tako davno, tokom 2009. godine, navodi se, Srbiju je posetilo nešto više od dva miliona turista, dok je prošle godine registrovano čak 4,2 miliona poseta.

Lokalna klima utiče na planiranje putovanja, dužinu boravka i moguću aktivnost turista, piše Klima 101. Važnost klimatskog elementa, kako piše, na određenoj lokaciji zavisi od oblika turizma: temperatura vazduha i vode je ključna u kupališnom turizmu, insolacija i oblačnost za helioterapiju, brzina i učestalost vetra za mogućnost jedrenja, pojava i vrsta padavina za zimske sportove…

Uticaj klimatskih promena na dosadašnje navike putnika će postati sve vidljiviji – na Mediteranu, pik sezone je od juna do oktobra, navodi se. Usled porasta temperature i učestalosti toplih talasa u poslednjoj deceniji, ovaj medij navodi da se putnici odlučuju za ranije posete Mediteranskim destinacijama – u aprilu, maju i junu.

Koji delovi Srbije će najintenzivnije biti pogođeni promenom klime?

Klima 101 piše da je najveći porast prosečnih temperatura vazduha i maksimalnih temperatura tokom letnjih meseci, a anomalije maksimalnih temperature prelaze 2,5°C. Najosetniji porast temperature je u gradovima, a upravo Beograd tokom leta ima najveći broj poseta stranih turista, navodi se.

Prema projekcijama, kako piše, do kraja veka se očekuje porast srednjih dnevnih, maksimalnih i minimalnih dnevnih temperatura. U Beogradu i Novom Sadu se u slučaju scenarija bez ublažavanja može očekivati porast maksimalnih dnevnih temperatura i do 4 °C – 4.5°C na godišnjem nivou, navodi Klima 101.

U skladu sa aktuelnim projekcijama promene klime, najpre i najintenzivnije će biti pogođeni brdsko-planinski južni, jugozapadni i jugoistočni delovi Srbije. Zato je, piš e u tekstu, turističkoj industriji neophodno prilagođavanje i diverzifikacija turističke ponude.

Naše najposećenije planine potencijalno mogu obogatiti ponudu različitim oblicima turizma: ruralni turizam, eko turizam, kreativni turizam, avanturistički turizam, piše Klima 101. Pomenuti oblici turizma bi, između ostalog, piše u tekstu, omogućili celogodišnji turistički promet, ali i stvorili dobru osnovu za primenu principa održivog razvoja.

Na ovaj način, kako piše, adaptacija turizma na klimatske promene bi ujedno bila i delimični oblik mitigacije klimatskih promena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!