Vreme je za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa rešavanju nasilja u školama. Glavna preporuka je transformacija obrazovanja u koncept „škola kao dobra zajednica” koji je dostižan.
Nekada smo umeli školu tako da organizujemo. I danas taj model postoji u pojedinim školama. U osnovi te ideje je da škola mora biti zajednica nastavnika, učenika, roditelja, koja će negovati podržavajuće međuljudske odnose a ne mesto kontrole i tenzije u odnosima – ukazao je juče prof. dr Aleksandar Baucal, ekspert za obrazovanje, upravnik Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, predstavljajući nalaze analize i preporuke za sistemske promene koje bi doprinele smanjenju nasilja.
Zaključci i predlozi o kojima je govorio sadržani su u izveštaju „Majske platforme” – nove inicijative akademske i građanske zajednice s kojom je šira javnost prvi put juče upoznata, a čiji je cilj da ponudi konkretne predloge za suzbijanje nasilja u društvu. Naziv inicijative jasno opominje na dve tragedije s početka maja prošle godine, masovna ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu i selima Malo Orašje i Dubona. „Majska platforma” trenutno okuplja 40 predstavnika stručne javnosti koji na osnovu analize nude predloge za sistemske promene u šest oblasti koje su, po njihovoj proceni, prioritetne i kritične u kontekstu nasilja, i to su: obrazovanje, sektor bezbednosti, pravosuđe, mediji, mentalno zdravlje i socijalna zaštita.
Analiza učestalosti nasilja u školama u Srbiji, uviđaju stručnjaci, potvrđuje da je, uprkos nizu zakonskih i podzakonskih rešenja koja su primenjena u prethodnom periodu (pre i nakon majskih tragedija), stopa nasilja u školama ostala na približno istom nivou, odnosno da postojeće mere nisu dovele do smanjenja nasilja. U izveštaju se kao poseban problem ističe da aktuelna zakonska i podzakonska regulativa dodatno urušava krhke veze među svim akterima u obrazovno-vaspitnom procesu. Kao osnovni zaključak se navodi da je istrajavanje u primeni dosadašnjeg pristupa, koji se sastoji od uvođenja dodatnih mera i protokola reagovanja na nasilje i kontrolu njihove primene u školama, neće omogućiti da se postojeće stanje značajno unapredi. Pritom se konstatuje da su razlozi za slabu primenu postojećih mehanizama na nivou škole višestruki.
– Status obrazovanja i nastavničke profesije u društvu je na veoma niskom nivou zbog čega nastavnici nemaju autoritet i kapacitet da delotvorno primene odgovarajuće mere i protokole. Dominacija tradicionalnog modela obrazovanja otežava nastavnicima da se posvete svojoj vaspitnoj ulozi već se fokusiraju na ulogu predavača. Pored toga, relevantnost i kvalitet obrazovanja u Srbiji su na nezadovoljavajućem nivou i učenici u školama nisu motivisani i zainteresovani za učenje. Sve te okolnosti doprinose da odnosi na relaciji nastavnici–učenici i nastavnici–roditelji budu opterećeni tenzijama i obostranim nezadovoljstvom. Na taj način škola više nije zajednica učenika, nastavnika i roditelja, i u toj činjenici leži jedan od ključnih razloga zbog kojih se postojeće mere ne primenjuju adekvatno na nivou škola ili nisu učinkovite – objašnjeno je u izveštaju „Majske platforme”.
U tom dokumentu se preporučuju sistemski koraci koji bi osigurali „škole kao dobre zajednice” i dato je sedam temeljnih preporuka koje treba obistiniti da bi se u obrazovnom sistemu stvorilo okruženje u kome su konkretne mere podrške školama delotvorne. Prva je da se uspostavi široki društveni konsenzus o svrsi i funkciji obrazovnog sistema, zatim da se obrazovanje depolitizuje, da se obezbedi veća profesionalna autonomija škola i nastavnika kao i osiguranje njihovog učešća i saradnje u kreiranju i sprovođenju obrazovnih politika. Prema temeljnim preporukama preduniverzitetsko školovanje treba da bude zasnovano na dečjim i ljudskim pravima i da bude relevantno, kvalitetno i pravedno, a izdvajanje za obrazovanje treba da bude povećano do nivoa ulaganja koji postoji u Evropskoj uniji, ili do šest odsto BDP-a.
– Nalazi i argumenti koje iznosimo pred javnost nisu zatvorena dokumenta, nego otvoreni poziv na dijalog. Što više perspektiva sagledamo, bićemo bliži razumevanju kompleksnosti situacije u kojoj smo se našli. Bez obzira na političke, ideološke, kulturne i sve druge razlike, sveprisutnost i normalizovanost nasilja nas sve pogađa – istakla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte” i jedan od devet članova odbora koji rukovodi „Majskom platformom”, koja otvara i podstiče javnu raspravu o daljim nastojanjima i učinkovitijoj borbi protiv nasilja. Najavljeno je da će nakon izveštaja iz oblasti obrazovanja i sektora bezbednosti u junu javnosti biti predočene i analize i predlozi koji se tiču socijalne zaštite i mentalnog zdravlja nacije.
