Pomalo u senci posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu ostala je informacija da je Vlada Japana formalizovala odluku o učešću Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) u jednom od ključnih energetskih projekata u Srbiji – izgradnji reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica.
Do pre samo nekoliko dana, a uprkos završenoj Studiji o izvodljivosti, nije bilo zvaničnih informacija da je neko od potencijalnih investitora stao iza projekta čija se vrednost neformalno procenjuje na oko 1,2 milijarde evra. Odlukom JICA počelo je „zatvaranje“ finansijskog okvira za izgradnju prve reverzibilne hidroelektrane koja će se u našoj zemlji graditi posle 30 godina.
Kada je reč o uključivanju japanskih partnera, stručnjaci za energetiku se slažu da su oni „prirodan izbor“.
„Japanska Toshiba isporučila je opremu za postojeću RHE Bajina Bašta. Sa tom opremom imamo višedecenijska pozitivna iskustva, pa su Japan i JICA koja treba da obezbedi finansiranje, kao i Toshiba koja je jedna od vodećih kompanija u oblasti proizvodnje hidro-turbina i generatora, prirodan i dobar izbor“, ocenio je u izjavi za Biznis.rs Željko Marković, direktor Scitech-a i nekadašnji direktor EPS Snabdevanja.
Još nije potvrđeno da će Toshiba učestvovati u projektu RHE Bistrica. Međutim, da su japanske kompanije „sa tehnološke strane najbolji partneri“ poručuje stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, koji sa ponosom nosi dedin Seiko sat sa posvetom tadašnjeg prvog čoveka Toshibe, uspomenu na učešće u izgradnji RHE Bajina Bašta.
Naši sagovornici ne dovode u pitanje ocenu Ministarstva energetike da je RHE Bistrica ključni projekat za naš energetski sektor.
„Reverzibilne hiroelektrane omogućuju proizvodnju i skladištenje električne energije, i zbog takvih karakteristika utiču na povećanje fleksibilnosti elektroenergetskog sistema, čime se omogućuje veće učešće varijabilnih obnovljivih izvora energije (OIE), odnosno solarnih i vetro elektrana. Stoga se za RHE Bistrica svakako može reći da je ključni projekat koji će omogućiti veću integraciju varijabilnih OIE“, rekao nam je Marković.
Zdravković ističe i ogroman značaj buduće RHE ne samo za poboljšanje portfolija Elektroprivrede Srbije (EPS), već i za ostvarivanje većih i sigurnijih prihoda od trgovine električnom energijom.
„Upravo zbog mogućnosti da skladište električnu energiju kada je ima ‘u višku’ i proizvode kada postoji tražnja, RHE su najvrednija investicija, koja ‘zarađuje’ novac. Vrednost električne energije na evropskom i svetskom tržištu u toku dana može da varira toliko da, primera radi, cena u 14 časova bude i do stotinu puta viša nego u dva ujutru, pošto tražnja i dostupnost energije diktira cenu“, objašnjava Miloš Zdravković.
Podsetimo da tek treba da budu objavljeni detelji sporazuma sa JICA. U međuvremenu, poznato je da je ovogodišnjim budžetom ostavljena mogućnost da se država za realizaciju tog projekta tokom ove godine kod stranih vlada i fondova zaduži za 900 miliona evra.
Vrednost projekta RHE Bistrica ranije je procenjena na 835 miliona evra, mada treba imati u vidu da su to podaci sa kraja 2022. godine, dok je prošlog leta predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo da je cena izgradnje te hidroelektrane narasla na 1,2 milijarde evra. Krajem 2023. godine, ministarka energetike iznela je procenu da bi u RHE Bistrica i projekat izgradnje RHE Đerdap 3 trebalo da bude uloženo minimalno 2,5 milijarde evra.
Dubravka Đedović Handanović je, inače, u utorak 7. maja, prilikom razgovora sa glavnim predstavnikom kancelarije JICA na Balkanu Masahirom Uekijem, navela da je planirani kapacitet RHE Bistrica 628 megavata i najavila da će do kraja godine biti završena priprema tehničke dokumentacije, kako bi u 2025. počelo izvođenje pripremnih radova.
