Predsednički i parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji su doveli do velikog preokreta na političkoj sceni. Ubedljivu pobedu odnela je Gordana Siljanovska Davkova koja postaje prva predsednica na čelu ove zemlje, kandidatkinja najveće makedonske opozicione partije VMRO-DPMNE, koja je takođe trijumfovala.
Za razliku od prethodnih predsedničkih izbora, na kojima je narod dao poverenje dosadašnjem predsedniku Stevu Pendarovskom, kandidatu SDSM, ovog puta se Gordana Siljanovska Davkova ubedljivom pobedom revanširala Pendarovskom, osvojivši 457.111, dok je sada već odlazeći predsednik dobio tek 206.407 glasova.
Ovi izbori će ostati upamćeni i po ubedljivoj pobedi VMRO-DPMNE i na glasanju za parlament. Ova stranka osvojila je 58 poslaničkih mesta u Sobranju, koje broji 120 poslanika. Na drugom mestu je Evropski front, koji je osvojio 19 mandata. Koalicija za evropsku budućnost SDSM osvojila je 18 mandata, koalicija „Vredi” 13, Levica i Udruženje „Znam” po šest mandata.
Građani su pokazali svoj stav prema licemerstvu evropske politike prema Skoplju i poklonili poverenje drugačijoj politici, pre svega kada je reč o predugom putu u Evropsku uniju punom uslovljavanja. Za preprekama u tom procesu posezala je Grčka, što je prevaziđeno usvajanjem novog imena države Severna Makedonija, a sada i Sofija koja traži unošenje Bugara u Ustav susedne zemlje osporavajući makedonski jezik i identitet.
Gordana Siljanovska Davkova je posebnu poruku poslala komšijama, pozvavši ih na međusobnu podršku i razumevanje: „Moramo početi međusobno da se razumemo, da se međusobno pomažemo, da ne posežemo za vetom, već da posežemo za podrškom. Moji putevi vode prvo na Balkan, razume se da je tu i Brisel neizostavan.”
Pendarovski je priznao poraz i čestitao svojoj naslednici na funkciji. Debakl partije SDSM, koja je vladala u koaliciji sa albanskom partijom DUI od 2017. godine, pokazao je jasan stav građana prema tromoj politici kojoj je EU uprkos svemu ostala nedostižna. Lider partije SDSM Dimitar Kovačevski priznao je da je rezultat izbora razočaravajući i da je SDSM-u zadat ozbiljan udarac.
Predsednik VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski ocenio je njihovu ubedljivu pobedu kao istorijsku.
„Mi smo uspeli, vi ste uspeli. Makedonija je pobedila. Istorijska pobeda naroda. Pobedila je Makedonija, koja pripada Makedoncima, Albancima, Turcima, Srbima, Vlasima, muslimanima, ateistima, ponosnim narodima. Vlada je pala, a za to ima razloga. Kriminal, korupcija, konfiskovana država, tenderi, nepotizam i još sto drugih je razloga zbog kojih je država trpela. Narod je bio razočaran”, rekao je Mickoski u sedištu stranke, naglasivši da će svako morati da odgovara za učinjene kriminalne radnje.
Bilal Kasami, pripadnik koalicije „Vredi”, koja uživa podršku Albina Kurtija, obraćajući se narodu u Tetovu, rekao je da su započeli pregovori sa VMRO-DPMNE o formiranju nove vlade. Ukoliko se partiji VMRO-DPMNE prikloni Udruženje „Znam” sa pet mandata, ova koalicija će moći komotno da vlada. Ako ih u svakom glasanju podrži Levica (partija koja se zalaže za izlazak iz NATO-a), tada je obezbeđena dvotrećinska većina.
S druge strane, Ali Ahmeti, lider partije DUI, koja je osvojila 19 mandata, smatra da bez učešća njegove partije u vladi neće biti stabilnosti u državi. On smatra da je prisustvo njegove partije, kao pobednika na parlamentarnim izborima među Albancima, ključ stabilnosti.
Svakako, ključni momenat za formiranje nove vlade u Severnoj Makedoniji biće promena Ustava, kako zahteva francusko-nemački predlog za rešenje spora sa Bugarima i nastavak evropskih integracija Severne Makedonije. Povrh svega, albanski politički faktor, koji je znatno ojačao na političkoj sceni ove države, zahteva unošenje amandmana u Ustav kojim će se predsednik države na sledećim izborima birati u parlamentu.
Bori se za makedonski identitet, protivnica dvojezičnosti
Gordana Siljanovska Davkova (71) je univerzitetski profesor, stručnjak za ustavno pravo, aktivni je političar iz redova VMRO-DPMNE, žestoki kritičar „nacionalne izdaje” i borac za pravdu. Njenu kandidaturu osim VMRO-DPMNE podržale su i brojne javne ličnosti, profesori, intelektualci… Skopski portal „Lider” piše da je Siljanovska bila protiv uvođenja dvojezičnosti, odnosno uvođenja albanskog jezika kao drugog zvaničnog u Severnoj Makedoniji. Bila je protiv Prespanskog sporazuma, jer smatra da prikazuje Makedoniju kao zemlju u raspadu koja se podredila Grčkoj i dozvolila joj da se „drsko meša” u njene unutrašnje stvari. U opširnoj pravnoj analizi sporazuma o rešavanju spora oko imena države, ona je isticala da su neprihvatljivi ustavni amandmani grubo kršenje svih principa i da potpuno menjaju istoriju, makedonski identitet, makedonski jezik, kulturu i obrazovanje, politički i administrativni sistem, Ustav, slobode i prava čoveka i građanina, prenosi Tanjug.