Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je juče da će proces proširenja EU biti u fokusu novoformirane Evropske komisije nakon junskih izbora za evropski parlament, kao i da se u obzir politike proširenja uzimaju Ukrajina, Gruzija i Moldavija kao novi kandidati, ali i balkanske zemlje, među kojima je i Srbija.
On je u razgovoru za RTS, povodom obeležavanja 9. maja i Dana pobede nad fašizmom 1945. godine, koji se slavi i kao Dan Evrope, istakao da su zemlje na Starom kontinentu od Šumanove deklracije odlučile da promene paradigmu i stvore sistem koji počiva na saradnji.
– Prerasli smo u Uniju sa 27 članica i demokratiju u kojoj postoje sloboda i otvorene granice. Saradnja je još važnija u trenutku kada ponovo imamo rat na evropskom tlu, pa je i potreba da radimo zajedno veća – rekao je Žiofre.
Naveo je da su rat u Ukrajini i sukob u Gazi najveći izazovi sa kojima se EU suočava, zbog čega je promenjena i percepcije politike proširenja.
– Geopolitička situacija se promenila i verujemo da postoji potreba da se nove zemlje integrišu u Uniju. To je u geostrateškom interesu EU – naglasio je.
Nakon junskih izbora za Evropski parlament (EP), Žiofre očekuje da će se novoformirana Evropska komisija (EK) fokusirati na proces proširenja.
– Verujemo da je strateški cilj koji je Srbija izabrala za sebe, a to je da postane članica EU, važan za građane i trebalo bi da idemo napred i ubrzamo reforme – kazao je Žiofre.
Kako navodi, ključna pitanja su reforme u oblasti vladavine prava, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnost pravosuđa, pluralizam u medijima i odnosi Beograda i Prištine.
Istakao je i da su zemlje Zapadnog Balkana u planu rasta za period od 2024. do 2027. godine, a koji se odnosi, pre svega, na ekonomiju i preraspodelu oko šest milijardi evra sredstava.
– Plan rasta i razvoja je odgovor na potrebu da se ubrza proširenje, da damo injekciju procesu koji već dugo traje. Ideja je da imamo reforme za novac. Srbija je u procesu izrade reformske agende, a cilj je da se poveća konkurentnost privrede kao i socioekonomski rast – rekao je Žiofre.
Prema njegovim rečima, plan rasta je zasnovan na četiri stuba – intergraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, međusobna regionalna integracija, distribucija novca i sprovođenje reformi. Ambasador EU u Srbiji, komentarišući posetu kineskog predsednika Sija Đinpinga, ističe da je Unija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
– Evropska unija ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije i 65 odsto srpske trgovinske razmene je sa EU, na drugom mestu je CEFTA, pa onda Kina, koja je i važan ekonomski trgovinski partner EU – kaže Žiofre.
Takođe, naglašava i da je zvanični Peking i konkurent EU, te sistemski rival, zbog političkog sistema.
– Srbija je na putu da postane zemlja članica EU i svakako želimo da pojačemo naše ekonomske odnose i zajedničke vrednosti – zaključio je Žiofre.
