O tome kakva će biti sudbina 30.000 radnika u energetskom sektoru koji će ostati bez posla zbog predstojeće tranzicije još se ništa ne zna, pošto nije usvojen niti jedan strateški plan. Radna grupa koja bi trebalo da se bavi jednim od ključnih dokumenata kada su u pitanju radnici, formirana 2022. godine, sastala se samo jednom, pre godinu i po dana. Ipak iz ministarstva rudarstva i energetike najavljuju skoro donošenje strateških dokumenata.
Osim radnika, ovaj plan se tiče i njihovih porodica, ali i celog društva, dok iz sindikata upozoravaju da je važan i redosled kojim se usvajaju dokumenta.
Energetska tranzicija je postala imperativ, ali ako se ne bude sprovodila pravedno može izavati ekonomske, društvene i socijalne potrese.
Elektroprivreda Srbije (EPS), kao najveći poslodavac u svom sektoru, prema informacijama sa zvaničnog sajta ima 16.000 zaposlenih rudara, što je većina radnika u celom Javnom preduzeću. Prema dosadašnjem iskustvu, 90 odsto rudara je ostalo bez posla.
Prema rečima Ognjena Pantića iz Beogradske otvorene škole (BOŠ), jedne od organizacije učesnice dijaloga o pravednoj tranziciji u energetskom sektoru do 2030. godine će prema projekcijama „u širem smislu, biti između 10.000 i 12.000 ugroženih poslova, koji su posledica predviđanja postepenog ukidanja uglja do 2030. godine“, kaže za N1 Ognjan Pantić i podseća je planiran kraj tranzicije 2050. godine.
Tranzicija košta, a bez plana još više
On kaže da ne postoji sasvim jasna ideja koliko novca će biti potrebno da bi se sprovela energetska tranzicija Srbije, a u sklopu nje i pravedna tranzicija.
„Neke projekcije u finalnoj verziji Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) govore o tome da ukupne investicione potrebe „prebacuju“ 30 milijardi evra. Ovde treba imati u vidu i da je odnos javnih i privatnih investicija procenjen na 10-19 milijardi evra, kao i da su Srbiji na raspolaganju brojni finansijski mehanizmi za finansiranje projekata u oblasti energetske tranzicije“, navodi Pantić.
Pre tri godine tadašnja ministarka rudarstva i energetike Zrana Mihajlović je pominjala ivesticioni plan vredan 17 milijardi evra.
Sagovornici N1 se slažu da će cena u slučaju lošeg rukovođenja biti samo viša.
Kako kaže Aleksandra Mirković koordinatorka Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost“, pojam pravedne tranzicije je još 2016. godine uključen u preambulu Pariskog sporazuma i predstavlja deo globalnog dogovora o borbi za ublažavanje efekata klimatskih promena. Ipak, kako ističe, u Srbiji nije usvojen niti jedan od tri glavna dokumenta koji se bave ovom temom.
U pitanju su pomenuti Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), Strategija razvoja energetike Republike Srbije i Dijagnostika pravedne tranzicije za Srbiju sa Akcionim planom za pravednu tranziciju.
Jedino je INEKP prošao javnu raspravu. Prema predlogu ovog dokumenta u MRE ističu da je planirano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 % u odnosu na 1990. godinu, povećanje učešća obnovljivih izvora energije (OIE) na 45%, čime će, pored uglja, OIE postati ravnopravan domaći izvor električne energije, a i doći će do značajnog povećanja energetske efikasnosti.
Aleksandra Mirković kaže da čak i sa donošenjem sva tri dokumenta, jako je važno kojim će redosledom biti usvajani.
„Dijagnostika pravedne tranzicije kaska i zaostaje, a ne bi trebalo, jer se u tom dokumentu predlažu konkretne mere za zbinjavanje radnika u onim područjima koje će biti pogođene tranzicijom. Ukoliko bi prvo došlo do brzog usvajanja i implementacije INEKP onda bi proces tranzicije započeo mnogo ranije nego što su čak i teorijski dizajnirane mere za zbrinjavanje radnika, koji će u ovom procesu biti prvi na udaru, što automatski oduzima mogućnost za sprovođenje zaista pravedne tranzicije“, kaže Mirković za N1 i ističe da se Dijagnostika i INKEP pripremaju u dve različite radne grupe što nije dobro.
Kako za N1 najavljuju iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) desiće se upravo ono što u sindikatu žele da izbegnu. Prema MRE, procedura usvajanja INEKP realizovaće se ubrzo po uspostavljanju nove Vlade.
„Sa novom Vladom biće sprovedena procedura javnih konsultacija o nacrtu nove Strategije energetike, a potom i procedura usvajanja od strane Vlade i Narodne Skupštine. Studija Dijagnostika pravedne tranzicije sa Akcionim planom trebalo bi da bude finalizirana do kraja godine. Nacrt finalne verzije Studije sa Akcionim planom biće dostavljen na mišljenje navedenim učesnicima na projektu, a organizovaće se i javne konsultacije“, naveli su iz Ministarstva za naš portal.
Kako kažu u MRE, cilj je da se ovim strateškim dokumentima omogući sprovođenje procesa pravedne energetske tranzicije uz obezbeđenje zdravije životne sredine, povećanje BDP, zatim nova moderna energetska postrojenja, novi poslovi i nova radna mesta, bolja diverzifikacija izvora i pravaca snabdevanja, sigurno snabdevanje i dostupnost energije kupcima uz više zelene energije.
„Prioritet na domaćem planu će biti povećanje energetske efikasnosti i podrška energetike privrednom i tehnološkom razvoju Srbije, a na međunarodnom, jačanje interkonekcija, integracija tržišta energije u regionu i EU i saradnja u cilju unapređenja energetske sigurnosti“, naveli su iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Imali smo dobar zalet, ali se stalo
Iako navedeno zvuči lepo i obećavajuće, realno stanje je dosta drugačije. Iz Sindikata, ali i stručnih nevladinih organizacija ističu da se Radna grupa za Dijagnostiku pravedne tranzicije, najvažnijeg dokumenta za radnike u energetici, okupila samo jednom, 2022. godine kada je i osnovana, kao i da je posle održan još jedan neformalan sastanak.
S druge strane, ministarstvo tvrdi da je održan veliki broj sastanaka za svim zainteresovanim stranama: javnim preduzećima, ministarstvima, lokalnim samoupravama, obrazovnim insititucijama. U odgovoru N1 nisu navedeni sindikati i nevladin sektor.
Medijskih objava o aktivnostima radne grupe nema od 2022. godine kada je na čelu ministarstva bila Zorana Mihajlović.
„Od prvog sastanka koji je protekao u dobroj atmosferi, nisu zvali“, rekla je Aleksandra Mirković.
Isto je ponovila i Hristina Vojvodić, viša pravna savetnica Regionalnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI):
„Imali smo dobar zalet. Radna grupa je formirana jula 2022. godine. U septembru je sastavljen nacrt dokumenta „Dijagnostika pravedne tranzicije“,“ ali on i dalje nije poznat javnosti. Poslali smo i komentare ali bez bez povratnih informacija o predlozima“.
Bez strateških odluka nema ni pravedne tranzicije
Vojvodićeva kaže da je ključni stav RERI da nema strateških odluka.
„Poput one kada će se prestati za proizvodnjom energije iz uglja. Ako nemamo taj datum, kako da postavljamo ostale parametre. Kao da uzmete stari automobil i kažete neka tera dokle tera“, navodi sagovornica portala N1.
Vojvodić ističe da je jedini dokument koji govori o nekom datumu Zakon za davanje garancije za zajam koje dobijen od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iz 2023. kada je Srbija pozajmila 300 miliona evra, gde je navedeno da će energiju iz uglja prestati da se proizvodi 2050. godine.
Kako kaže Vojvodić, bez ovih dokumenata, nije moguće sprovesti bilo kakvu tranziciju, a ponajmanje pravednu, jer je za nju neophodan program prekvalifikacija, stvaranje novih i „zelenih“ radnih mesta, ali i socijalni program.
Aleksandra Mirković ističe da je za pitanja „kako, ko, na koji način i gde“ potreban stav države i ministarstva.
„Ministarstvo rudarstva i energetike najavljuje otvaranje vetroparka koji će snabdevati 40 hiljada domaćinstava ili solarnih elektrana koje će biti u vlasništvu države, ali ne kaže ko će raditi u vetroparkovima, koji su to zaposleni. Tu je i najava za samobalansirajuće solarne elektrane, ali se opet ne pominju zaposleni, ni da li su to sve zelena radna mesta“, kaže Mirković.
Ona ističe da je zato važno uključiti sve relevantne institucije, kako bi svi zajedno došli došli do adekvatnog rešenja.
„Ne bi smeli da dopuste da još jednom teret visokih tranzicionih viškova snose u najvećoj meri sami radnici“, naglašava.
Plan usvojen zagađenje ostalo višestruko
Pantić kaže da ne postoji usvojeni dokument u oblasti dekarbonizacije koji jse dosledno primenjuje, a vremena je sve manje. On ističe primer NERPa – Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz termoelektrana.
„Trebalo je da bude usvojen 2018. godine i da pruži plan za smanjenje emisija do kraja 2027.godine. Taj dokument je pro forme usvojen tek 2020. godine, sada smo skoro na pola 2024. godine, a emisije iz naših elektrana su pet do šest puta veće od dozvoljenih“.
U Srbiji svake godine zbog prekomernog tagađenja vazduha prevremeno premine između 10.000 i 15.000, dok je broj obolelih mnogostruko veći.
Hristina Vojvodić kaže da ako je cilj 2050. godina onda moramo da znamo šta će biti sa kapacitetima, ljudima, zamenama i da ljudi pre svega moraju da budu obavešteni.
“Ovde to nije slučaj. U ugroženim regionima ne znaju dosta toga“, ističe.
Ona navodi primer da ljudi u ugroženim opštinama masovno ne znaju da se Srbija obavezala da će do kraja 2023. ugasiti dve elektrane, Moravicu i Kolubaru – ali se to nije desilo.
„U ovom slučaju nije da nas EU tera, već se Srbija dobrovoljno obavezala, ali zarad socijalnog mira Ili čega već, nije predstavila transparentno svim akterima, naročito onima koji će biti najviše pogođeni“, navodi.
Vojvodić poebno ističe da, kada govorimo tranzciji, ona mora mora da desi uz poštovanje najviših standarda ljudih prava, poput prava na rad, život, zdravlje…
„Nekom će potpuno biti reorganzovan život i aktivnosti. Tu nisu jednostavne odluke, ali odluke moraju da se donesu i za to se treba konsultovati. Kada ljudi znaju šta je „na stolu“, spremniji su da prihvate realnost. Ako im se racionalno objasni, ljudi su razumni, mogu da prepoznaju šta je dobro za njih“, kaže sagovornica N1.
Ljudima nedostaje izvesnost
Vojvodić kaže da planovi moraju da podrazumevaju konkretne aktivnosti, a da primeri poput seoba radnika iz jednog u drugi deo kompanije nije ni dobro, ni trajno rešenje.
„Sve što je doneseno na starteškom nivou mora biti uneto u planove. Pre svega mislim na Prostorni plan Republike Srbije. To je ključni planski dokument, a mi ga nemamo. Stari je istekao, pa je produžen, novi nije donet. Tako dolazimo do paradoksalne situacije da se u aktulenom nacrtu vidi 3 gigavata (GW) kapaciteta iz termoelektrana, a s druge oslobađamo se uglja. To je nemoguće“, naglašava.
Vojvodić ističe da ljudima nedostaje izvesnost: „Ako ćete da predstavite tranziciju kao nešto strašno, onda je haos najbolji. U trenutnoj situaciji ne znamo detaljne planove, okvire, količinu novac. Onda lako dolazi do spekulacija, nagađanja, pa i širenja panike, netačnih informacija i dubljih društvenih problema“.
Naučni savet EPS: Ovakva tranzicija nije u interesu Srbije
Strahovi radnika u energetici, ali i ostalih građana koji bi mogli da osiromaše tokom tranzicije podgrejao je i Naučni savet EPS-a koji je još prošle godine zatražio od Ministarstva rudarstva i energetike da povuče predlog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP).
Članovi Saveta su ukazali da se, za razliku od dosadašnjih energetskih tranzicija koje su se odvijale pod okriljem kompetentne i kvalifikovane domaće struke, tekuća tranzicija sprovodi pod pritiskom domaćih i stranih faktora čiji se interesi u znatnoj meri razlikuju od interesa građana Srbije.
„Stoga ona ne može biti u skladu za dugoročnim ciljevima razvoja energetike u Srbiji, već se radi o iznuđenom i, po pravilu, skupom i neodgovarajućem rešenju koje narušava načelo pravedne tranzicije“, naveo je Savet u dopisu Ministarstvu rudarstva i energetike.
„Naše analize ukazuju da načelna zalaganja INEКP za dekarbonizaciju nisu praćena ostvarivim koracima implementacije, da su rešenja koja INEКP predviđa radi dostizanja klimatske neutralnosti nepotkrepljena i bez čvrste finansijske osnove, da su implicitno uključene tehnologije čija bi primena dovela do novih, ozbiljnih i još neistraženih oblika ugrožavanja životne sredine“, ukazao je Naučni savet EPS-a.
Primer Velenje: Muzej, autobusi i zeleni projekti
Nova radna mesta, reformisanje regiona kada su u pitanju privredne delatnosti, primena dobrih praksi i proaktivan prustup su neophodne za privlačenje investicija u sredinama koje će najviše biti pogođene tranzicijom.
Kako kaže Ognjan Pantić za sprovođenje pravedne tranzicije, potrebno je sprovesti niz mera koje su, prema planskim dokumentima u ovoj oblasti, podeljene u ekonomsko i socijalno uključivanje, podrška preduzetništvu, upravljanje procesom pravedne tranzicije.
„Ovo podrazumeva između ostalog: poboljšanje pristupa tržištu rada, celoživotnom učenju, stručnom i tercijarnom obrazovanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama, povećanje efikasnosti postojeće proizvodnje i otvaranje novih oblasti ekonomskog rasta u regionima uglja, kao i unapređenje regionalnih i nacionalnih kapaciteta za osmišljavanje i upravljanje procesom pravedne tranzicije“.
Aleksandra Mirković navodi ističe da je neophodno jačanje kapaciteta lokalnih zajednica gde će biti najviše tranzicionih problema. Kao dobar primer ističe Velenje. Tako sad deo rudara vozi zelene autobuse, a jedan deo je angažovan u muzeju koji je u stvari napušteno okno na 175 metara dubine.
„Taj podzemni muzej je sjajan. Nešto što do sada nisam videla, a rade bivši rudari koji su prolazili obuke. Velenje u opštini imaju odeljenje koje se bave apliciranjem za zelene projekte EU. Imaju sedam zaposlenih koji rade samo to, a cela opština ima 25.000 stanovnika“, kaže Mirković.
Ova opština ima približan broj stanovnika kao Lazarevac (27.635) u Beogradu u kojoj se nalazi rudnik Kolubara. Ipak u Lazarevcu ne postoji naznaka ovakvih ili sličnih aktivnosti. Ne postoji, kako stvari stoje, ni razvijena svest lokalnog stanovništva. Prema istraživanju jedne od vodećih klimatskih organizacija CAN (Climate Action Network) iz 2022. godine, skoro 80 odsto ispitanika nije upućeno u koncept pravedne tranzicije.
Upućena javnost uglavnom pripada urbanoj, bolje obrazovanoj, mlađoj i srednjoj generaciji – oni se informišu putem savremenih kanala komunikacije, poput društvenih mreža i internet portala, stoji u izveštaju.
Kako se navodi u publikaciji, mnogi Lazarevčani su čudili, a na neka pitanja istraživača reagovali su s podsmehom. Prema nalazima CAN-a, deluje da ekonomski faktor kod Lazarevčana odnosi prevagu nad ekološko-zdravstvenim, pošto njihova opština važi za jednu od bogatijih u našoj zemlji i to pretežno zahvaljujući rudarstvu.
Zvanični podaci pokazuju da je u Rudarskom basenu Kolubara, najvećem ogranku EPS-a, zaposleno 10.670 ljudi.
Odbačeno i zaboravljeno 40.000 rudara u Rumuniji
Aleksandra Mirković navodi kao loš primer Rumuniju i dolinu Vali gde je oko 40.000 rudara izgubilo svoja radna mesta, ostalo je njih svega 3.500 koji rade u rudnicima koji se još nisu zatvorili.
Oni su ulaskom Rumunije u EU dobili otpremnine, dok je tek kasnije izgrađen Centar obuke za prekvalifikacije, finansiran od Fonda EU, čije licence koje se dobijaju nakon obuka vrede u svim EU zemljama.
„Prilikom posete i u razgovoru sa rudarima, svi oni su imali zajednički stav, da su se osetili ostavljeno i zaboravljeno od strane vlasti Rumunije, kao i da im je zelena tranzicija uzela dostojanstvo, jer su se odjednom osetili bezvredno i beskorisno, s obzirom da su oni kao rudari podigli dolinu Vali na noge. Nijedna tranzicija nije jednostavna i laka sama po sebi, naročito zelena, jer je apsolutna novina za ceo svet i zato joj treba pristupiti iz više uglova i čuti više stavova. Po meni to je jedini put“, navodi Mirković.
Tranzicija je neretko drugo ime za velike problem, muku, nemaštinu, lomove, a našu zemlju pa i naš kontitnet se nalazi u jednoj – energetskoj. Evropa je kontinent sa najizraženijim klimatskim promenama, a iznad proseka je i Balkan.
Energetsku tranziciju prati veliki broj izazova, a nereševanje problema može voditi osiromašenju pojedinaca ali i čitavog društva, pa čak i dolazak cele zemlje u energestku zavisnost.
UN: Oko 30.000 radnika u Srbiji u energetskom sektoru
Prema podacima Ujedinjenih nacija, u Srbiji 30.000 radnika, zaposlenih u energetskom sektoru i petina populacije koja spada u najsiromašnije u Srbiji će najverovatnije trpeti negativne posledice energetske tranzicije.
Prema najavama Ministarstva rudarstva i energetike, dva od tri strateška dokumenta trebalo bi da budu usvojena do kraja godine. Da li će to značiti i pravednu tranziciju, videće se. Izvesno je da se kasni.
Činjenica je da su među ugroženima, osim rudara i njihovih porodica, i brojni drugi poslovi koji neće moći da se razvijaju ako nema ljudi sa platama. Trenutno, samo u sedam najugroženjih opština živi 225.000 ljudi. Kako će izgledati te opštine u narednom periodu može da bude i odgovor kako će izgledati naše društvo.
