Pčela je insekt koji odoleva klimatskim promenama milionima godina, međutim, drastične promene u vremenskim uslovima utiču na ceo biodiverzitet koji će dovesti do manje proizvodnje meda ove godine.
Cvetanje bagrema 12. Aprila umesto oko Đurđevdana kada mu je vreme, pčelari u Kamenovu kod Petrovca na Mlavi ne pamte. Ovoj medonosnoj biljci prija stabilna temperatura između 20 i 25 stepeni, a ove nedelje sa vrelih 30 u jednom danu pala je ispod 10. Zbog toga će meda sigurno biti manje, slažu se pčelari.
„U Kamenovu je dobra priča što bagrem u različitim visinskim razlikama traje 14 dana, tako da ako 5,6 dana budu kišni, to nije strašno, ali opasno je ako ova temperatura koja nailazi bude duže vreme, ako bude 14 dana, onda smo ugasili“, kaže Dragan Đorđević, pčelar iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi.
Visoke temperature mogu da se odraze i na sama legala, jer ove zime zaleganja matice gotovo da nije ni bilo, što ih je dodatno istrošilo. Po toplom vremenu se i brže roje, pa ako pčelar zakasni, ceo roj može da se odseli i sa sobom ponese do 20 kilograma meda.
„U ovom periodu godine je njihova razvojna paša, a mi u ovom trenutku imamo glavnu bagremovu pašu koja je došla prerano i pčele nisu dovoljno spremne da maksimalno iskoriste pašu”, kaže Ljubiša Radojković, pčelar iz Kamenova. Dodaje: „Mi smo mogli pre dvadesetak dana, tri nedelje da probamo da određena društva koja mislimo da su dovoljno sposobna ojačamo dodatno“.
U Savezu pčelarskih organizacija Srbije strahuju da bi novi pad količina prirodnog meda mogao doprineti novom talasu proizvodnje veštačkog i hemijski pravljenog, takozvanog lažnog meda. Zbog čega već duže vreme razmišljaju o drastičnijim kaznama.
Dejan Stefanović, predsednik Udruženja pčelara Požarevac i član nadzornog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije ističe da mu se sviđa sistem u Holandiji: “Tamo se na pet godina zabrani kako vlasniku firme, tako i svima u bližem i daljem srodstvu, da imaju bilo kakve veze sa firmama koje se bave i u svom vlasništvu da imaju firmu koja se bavi medom“.
Najranije cvetanje bagrema u istoriji pčelarstva, samo je još jedan očigledan pokazatelj koliko se klima menja. Pčele će se sigurno prilagoditi kao i tokom više miliona godina. Na nama je da se uzdamo u to, jer bez pčela neće biti ni ljudi.
