Kineski izvoz u Rusiju opao je u martu, prvi put od sredine 2022. godine, zbog sve većih pretnji Vašingtona da će uvesti sankcije Pekingu ako kineski izvozni proizvodi pomognu Moskvi u ratu protiv Ukrajine.
Prema podacima kineske carine, izvoz Kine u Rusiju u martu je opao za skoro 16 odsto u odnosu na godinu dana ranije, prenosi Blumberg.
Ruski lider Vladimir Putin bi mogao da pokrene pitanje povećanja obima trgovine u razgovorima sa kineskim liderom Si Đinpingom tokom posete Kini sledećeg meseca, rekao je neimenovani izvor, napominjući da Rusija ovo usporavanje izvoza iz Kine smatra “privremenim”.
Trgovina između Rusije i Kine dostigla je rekordnih 240 milijardi dolara prošle godine, zahvaljujući kineskom uvozu ruske nafte i izvozu automobila, industrijske opreme i elektronike, piše američka agencija. Ministarka finansija SAD Dženet Jelen posetila je Kinu prošle nedelje i upozorila na “značajne posledice” za kineske banke i izvoznike ako pojačaju vojne kapacitete Rusije.
Ovo je usledilo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Džozef Bajden u telefonskom razgovoru sa Si Đinpingom izrazio zabrinutost zbog “kineske podrške odbrambenoj i industrijskoj bazi Rusije”.
Velike kineske banke prestale su da primaju plaćanja u juanima iz Rusije i počele da vraćaju takve transakcije klijentima. Kineske banke su krajem marta počele da blokiraju plaćanja ruskih kompanija koje kupuju komponente za elektronsku montažu, objavio je Komersant 4. aprila.
Trgovina Turske sa Rusijom takođe jenjava pod pritiskom sankcija, pogađajući ključnu liniju snabdevanja Moskve za koju SAD i Evropska unija kažu da pokreće njenu “ratnu mašinu”.
Ukupan ruski uvoz u martu smanjen je za 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Banke Rusije.
“Jače američko signaliziranje rizika od sekundarnih sankcija povezanih sa Rusijom znači da trgovinsko poravnanje traje duže i da ruski uvoznici sve više moraju da se oslanjaju na zemlje u centralnoj Aziji da bi olakšale ovu trgovinu”, rekao je ekonomista Blumberga Aleksandar Isakov.
