Deset manastira u Srbiji je u protekle dve godine ugradilo solarne elektrane i upisalo se u registar kupaca-proizvođača, što je doprinelo povećanju njihove samoodrživosti i smanjenju računa za struju.
Zbirna snaga svih 10 manastirskih solarnih elektrana iznosi 207,6 kilovata, a među njima su manastir Žiča, manastir Presvete Bogorodice u selu Visočka Ržana, manastir Svetog Stefana u Lipovcu i manastir Sukovo nedaleko od Pirota, piše portal Klima 101.
Manastiri koji koriste sunčevu energiju pretežno su smešteni u oblastima koje su najplodonosnije za solarne elektrane u Srbiji, na jugu i jugoistoku Srbije.
„Solarna elektrana otvara mogućnost da kada nestane struje, možete da obavljate svoj posao i da ne zavisite od drugih. To je bio razlog zašto smo želeli i zašto smo postavili solarnu elektranu“, rekao je za portal Klima101 starešina manastira Presvete Bogorodice otac Rafailo, koji je inspiraciju za izgradnju solarne elektrane doneo sa Svete gore.
U manastiru Presvete Bogorodice solarna elektrana, postavljena pre godinu dana, proizvodi oko 450 kilovat-časova na mesečnom nivou, znatno doprinoseći smanjenju računa.
Manastir u Visočkoj Ržani jedan je od tri manastira u Eparhiji niškoj koja su se do sada okrenula Suncu u proizvodnji struje.
Manastir Svetog Stefana u Lipovcu je odlučio da ugradi solarnu elektranu nakon što druga rešenja za smanjenje računa nisu dali velike rezultate.
„Kod nas se potreba za solarnom elektranom javila nekako spontano. Proteklih godina, cene struje su rasle. Naš manastir predstavlja ogroman kompleks – imamo četiri konaka, veliku ekonomiju, hram, prodavnicu, pomoćne zgrade… Samim tim, naši izdaci za struju bili su izuzetno veliki. Štaviše, ti računi su bili najveći manastirski rashod na godišnjem nivou, što je bio ozbiljan problem“, objašnjava otac Evstatije iz manastira u Lipovcu.
Troškovi za solarnu elektranu bili su previsoki za sam manastir, ali je uz donatorsku pomoć stanovništva, pojedinih kompanija i institucija, uspeo da sakupi neophodan iznos.
Solarni paneli danas omogućavaju manastiru u Lipovcu veću samoodrživost u pogledu snabdevanja strujom, kao i manje račune.
„Sada plaćamo trećinu onoga što smo plaćali pre solarne elektrane. A računajući poskupljenja koja su se u međuvremenu desila, nama bi računi verovatno bili i četiri puta veći od aktuelnih da nismo izgradili solarnu elektranu“, naglasio je otac Evstatije, dodajući da se ušteđeni novac ulaže u obnovu hrama, restauraciju freskopisa ili podizanje nove zvonare.
U manastiru Uspenja Presvete Bogorodice, blizu Pirota, postrojenje snage 40 kilovata gradilo se na štali, a ove godine na mlekari još jedno postrojenje snage 10 kilovata. I jedna i druga solarna elektrana su u funkciji, s tim da je veća već ima status kupca-proizvođača, dok je manja u završnoj fazi potpisivanja neophodne dokumentacije.
Prema informacijama sekretara Eparhijskog upravnog odbora protojereja Dejana Arsića, registru kupaca-proizvođača trebalo bi da se priključi i manastir Poganovo.
Arsić je za portal Klima101 rekao da bi i drugi manastiri gde postoje tehničke mogućnosti voleli da izgrade solarne elektrane, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava, za sada to ne mogu da priušte.
