Izložba „Hemijska tvrđava”, autorki dr Jasminke Korolije i dr Ljube Mandić, posvećena obeležavanju 155 godina otkrića periodnog sistema hemijskih elemenata i 190 godina od rođenja njegovog graditelja Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva, biće otvorena u sredu, 17. aprila u 19 časova, u Galeriji 51, Muzeja nauke i tehnike.
Interaktivna izložba, koja će za publiku biti dostupna od 18. aprila, prati nastajanje i rast periodnog sistema elemenata i prikazuje životne i neživotne uloge hemijskih elemenata putem kratkih priča: Joni metala i stisak ruku, Spasilac Zemlje, Treće mesto u univerzumu, Glas blage histerije ali i anestezije, Mali Lucifer, Srebro iz gline, Šta povezuje sunđer i koprivu, Zapis u kosi, Jedinjenja opasna, a stvaraju se u organizmu, Odbrana zasnovana na mirisnim supstancama elemenata, „Molekulski taksi” kiseonika, Lud kao šeširdžija, Zbog njega nas um napušta, „Itaj, itaj!”, Pacifista među najotrovnijim metalima, Aristokratija u moru, Grumen od 112 kg…
Na izložbi će biti prikazani i različiti predmeti, materijali, kao i interaktivni eksponati, a biće pokazano i kako se periodni sistem menjao i rastao sve do 2010. godine, kada je otkriven 118. element tenesin. Za izložbu je odabrano 28 hemijskih elemenata, najčešće prisutnih u našem životu.
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (1834–1907) bio je hemičar čije delo periodni sistem elemenata je jedno od najvećih otkrića u svetskoj nauci 19. veka. Rođen je u sibirskom gradu Tobolsku. Studirao je pedagogiju i hemiju u Sankt Peterburgu. Diplomirao je 1855. godine. Posle odbrane magistarske teze studirao je prirodne nauke u Parizu i Hajdelbergu. Nakon studija se vratio u Rusiju i doktorirao 1865. godine. Bio je profesor hemije na Tehničkom institutu i Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Mendeljejevljeva interesovanja su bila široka, bavio se preradom nafte, uglja, mineralogijom, proizvodnjom gvožđa, pedagogijom i filozofijom.
