Dve tre­ći­ne „de­ce uli­ce” do­ži­vlja­va tra­u­me

Iako broj de­ce ko­ja ži­ve na uli­ci, pro­se u ha­u­sto­ri­ma i pe­ru šo­fer­šajb­ne na pro­met­nim grad­skim sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma iz­mi­če sva­koj sta­ti­sti­ci, po­da­ci Cen­tra za in­te­gra­ci­ju mla­dih u okvi­ru ko­ga se na­la­ze dva svra­ti­šta za de­cu uli­ce, go­vo­re da se u nji­ma tre­nut­no na­la­zi oko 400 ma­li­ša­na.

To je kap u oke­a­nu, jer pro­ce­ne go­vo­re da ne­ko­li­ko hi­lja­da de­ce sa­mo u Be­o­gra­du ži­vi i ra­di na uli­ci. Naj­ve­ći broj iden­ti­fi­ko­va­ne de­ce u ulič­noj si­tu­a­ci­ji pri­pa­da rom­skoj ma­nji­ni, a oni naj­če­šće ži­ve u iz­dvo­je­nim ne­for­mal­nim na­se­lji­ma bez osnov­nih sred­sta­va za ži­vot, u ko­ji­ma je pri­sut­no vi­še­ge­ne­ra­cij­sko si­ro­ma­štvo.

„Pri­su­stvo na­si­lja me­đu su­pru­žni­ci­ma, gu­bi­tak jed­nog ili oba ro­di­te­lja, po­ro­dič­ne kri­ze, zlo­sta­vlja­nje ili za­ne­ma­ri­va­nje naj­če­šće su ka­rak­te­ri­sti­ke po­ro­di­ca iz ko­jih po­ti­ču de­ca uli­ce. Ovi ma­li­ša­ni iz­lo­že­ni su i vi­so­kom ste­pe­nu dis­kri­mi­na­ci­je od stra­ne pro­la­zni­ka ko­ji su sklo­ni da ih ši­ka­ni­ra­ju, od­no­sno fi­zič­ki i psi­hič­ki mal­tre­ti­ra­ju”, is­tak­nu­to je na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji pod na­zi­vom „Me­đu­na­rod­ni dan de­ce u ulič­noj si­tu­a­ci­ji”, ko­ji je or­ga­ni­zo­vao Cen­tar za in­te­gra­ci­ju mla­dih.

Ka­ko je pri­li­kom otva­ra­nja ove kon­fe­ren­ci­je is­ta­kao Mar­ko To­šić, iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za in­te­gra­ci­ju mla­dih, ko­ji već dva­de­set go­di­na re­a­li­zu­je raz­li­či­te uslu­ge i pro­gra­me na­me­nje­ne de­ci ko­ja ži­ve i ra­de na uli­ci, sa­mo to­kom 2023. po­dr­ža­no je oko 1.700 de­ce kroz raz­li­či­te uslu­ge i pro­gra­me. On je is­ta­kao da se, pre­ma po­da­ci­ma ovog cen­tra, čak 76 od­sto do­ma­ćin­sta­va u ne­for­mal­nim na­se­lji­ma iz ko­jih naj­če­šće po­ti­ču ova de­ca, iden­ti­fi­ku­ju kao Ro­mi i pod­se­tio da se 12. april od 2012. obe­le­ža­va kao Me­đu­na­rod­ni dan de­ce u ulič­noj si­tu­a­ci­ji.

„Uz po­dr­šku Cr­kve­ne svet­ske agen­ci­je iz Evro­pe (Church World Ser­vi­ce Euro­pe) i u sa­rad­nji sa pro­fe­si­o­nal­nim is­tra­ži­vač­kim ti­mom ko­ga su pred­vo­di­li Oli­ver To­ško­vić, pro­fe­sor na Ode­lje­nju za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, i Mi­li­ca Pe­jo­vić Mi­lo­van­če­vić, di­rek­tor­ka In­sti­tu­ta za men­tal­no zdra­vlje, ura­di­li smo ve­li­ko is­tra­ži­va­nje pod na­zi­vom ’Ne­po­volj­na ži­vot­na is­ku­stva u de­tinj­stvu kod sta­nov­ni­ka ne­for­mal­nih na­se­lja’.

Naj­za­bri­nja­va­ju­ći re­zul­tat ovog is­tra­ži­va­nja, ko­je je spro­ve­de­no na uzor­ku od 505 sta­nov­ni­ka ne­for­mal­nih na­se­lja u Be­o­gra­du, uz­ra­sta od 18 do 65 go­di­na, u ma­ju i ju­nu pro­šle go­di­ne, gla­si da je dve tre­ći­ne njih do­ži­ve­lo tri ili če­ti­ri tra­u­ma­tič­na do­ga­đa­ja to­kom de­tinj­stva”, upo­zo­rio je To­šić. Do­dao je da je cilj ovog is­tra­ži­va­nja bio da se usta­no­vi ras­pro­stra­nje­nost zlo­sta­vlja­nja, za­ne­ma­ri­va­nja, kao i dru­gih ne­po­volj­nih okol­no­sti u de­te­to­voj bli­žoj oko­li­ni – kao što su zlo­u­po­tre­ba al­ko­ho­la i dro­ga, men­tal­na obo­lje­nja, su­i­cid u po­ro­di­ci i po­ro­dič­no na­si­lje, jer upra­vo ova is­ku­stva uti­ču for­ma­tiv­no na raz­voj lič­no­sti.

Ovo is­tra­ži­va­nje po­ka­zu­je da sta­nov­ni­ci ne­for­mal­nih na­se­lja u pro­se­ku ima­ju 3,8 de­te­ta i ro­di­te­lji naj­če­šće po­sta­ju već sa 18,5 go­di­na. Naj­ve­ći broj is­pi­ta­ni­ka do­la­zi iz do­ma­ćin­sta­va ko­je bro­je pet čla­no­va i u van­brač­nom je od­no­su sa svo­jim part­ne­rom.

Sa­mo 7,7 od­sto uče­sni­ka ove stu­di­je ima di­plo­mu sred­nje ško­le, a vi­še od po­lo­vi­ne njih ne­ma za­vr­še­no osnov­no obra­zo­va­nje. Ka­da su u pi­ta­nju ne­ga­tiv­na ži­vot­na is­ku­stva, stu­di­ja go­vo­ri da je čak 68 od­sto is­pi­ta­ni­ka do­ži­ve­lo če­ti­ri ili vi­še ne­ga­tiv­na is­ku­stva u de­tinj­stvu – naj­če­šće fi­zič­ko za­ne­ma­ri­va­nje, raz­vod ro­di­te­lja, na­si­lje u za­jed­ni­ci, al­ko­ho­li­zam u po­ro­di­ci, psi­ho­lo­ško zlo­sta­vlja­nje i na­si­lje nad maj­kom od stra­ne nje­nog part­ne­ra.

Oko po­lo­vi­ne is­pi­ta­ni­ka pri­ja­vlju­je da u nji­ho­voj po­ro­di­ci po­sto­je bo­le­sti ko­je je imao ve­ći broj čla­no­va, a o zdrav­stve­nom sta­tu­su ove po­pu­la­ci­je naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da su u po­sled­njih go­di­nu da­na le­ka­ra po­se­ti­li čak pet pu­ta. Go­to­vo dve tre­ći­ne is­pi­ta­ni­ka su ak­tiv­ni pu­ša­či, sli­čan pro­ce­nat kon­zu­mi­rao je al­ko­hol to­kom ži­vo­ta, a de­set od­sto je ko­ri­sti­lo dro­gu.