Ekonomska aktivnost u zemljama Zapadnog Balkana će porasti 2024. godine i očekuje se dalje ubrzanje 2025. godine, čime će se vratiti na nivoe pre pandemije korona virusa, piše u novom redovnom ekonomskom izveštaju Svetske za Zapadni Balkan objavljenom juče.
Očekuje se da će ekonomska aktivnost na Zapadnom Balkanu porasti na 3,2 odsto ove godine, 0,2 procentna poena više nego što je SB predvidela u svom prethodnom izdanju izveštaja u oktobru prošle godine, i dalje da će porasti na 3,5 procenata 2025. godine.
Pojedinačni izveštaji za šest ekonomija Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija uključeni su u ažurirani ekonomski izveštaj za Evropu i Centralnu Aziju takođe danas objavljenom.
Banka za Srbiju za 2024. godinu predviđa rast od 3,5 posto, a 2025. godine od 3,8 posto.
Region mora da nastavi da primenjuje reforme da bi smanjilo razliku u razvoju sa Evropskom unijom i poboljšao životni standard za svoj narod, piše u izveštaju.
Tu se uključuje povećanje investicija da gradovi postanu zeleni, da mogu efikasnije da doprinesu opštem ekonomskom razvoju.
Mala povećanja u srednjoročnim projekcijama rasta odražavaju oprezni optimizam da je Zapadni Balkan prebrodio niz šokova poslednjih godina. Ipak rizici u daljim prognozama i dalje ukazuju na nizlazni trend.
Uporna slabost svetskog privrednog rasta, posebno u evrozoni će da utiče na slabije investicije i trgovinu u regionu. Pored toga, ima domaćih faktora koji dovode projekcije u rizik uključujući izbijanje geopolitičkih tenzija, migracija van zemlje, izborna neizvesnost i uporna inflacija.
„Posle više godina turbulencije izazvane pandemojom kovida-19 i energetskom krizom ohrabrujuće je videti da se rast Zapadnog Balkana vraća na nivoe pre pandemije i da siromaštvo nastavlja opadajući trend“, rekao je Sjaoćing Ju, direktor Svetske banke za Zapadni Balkan.
On je dodao da je ipak sadašnji napredak nedovoljan da se ispune aspiracije građana i poboljša životni standard da se približi standardu EU.
Novi Plan rasta EU za Zapadni Balkan predstavlja šansu da se stimuiliše ekonomski rast kroz reforme i investicije posebno u zelenu privredu, rekao je on.
Plan rasta EU od šest milijardi evra će pomoći regionu da ojača ekonomske veze sa EU, njenim najvećim trgovinskim partnerom, i da primeni mere da ojača ekonomsku integraciju unutar Zapadnog Balkana.
Svetska Banka ocenjuje da poboljšanja kao što je brži prolaz carina i modernizacija sistema plaćanja u regionu mogu da dovedu do znatne ekonomske dobrobiti za te zemlje.
Investiranje u zelenu tranziciju i jačanje održivog života u gradovima na Zapadnom Balkanu takođe može da pomogne osnaženju regionalnog rasta, piše Svetska banka.
„Gradovi su mesta gde zaista događa ekonomski rast. Oni dovode radnike bliže radnim mestima, podstiču produktivnost, povećavaju šanse, i olakšavaju razmenu dobara i ideja, rekla je Nataša Rovo, viši ekonomista u Svetskoj banci i vodeći autor izveštaja.
Ona je rekla da su zapadnobalkanski gradovi pokazali otpornost poslednjih godina,ali da su imali teškoće da postanu motori ekonomskog rasta ne samo zbog posledica strukturnih i demografskih izazova već i zbog osetljivosti na promenu klime.
Po njenoj oceni, investiranje u zelenu privredu može biti šansa da se podstakne rast u budućnosti.
