Po smrtnosti zbog posledica zagađenja vazduha, Srbija je u evropskom vrhu. Šta je rešenje za višegodišnji problem? To je bila tema tribine u Kragujevcu, koju je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti, zajedno sa Univerzitetom.
U zimskim danima i Kragujevac vodi trku sa ostalim zagađenim gradovima u Srbiji.
„Nije baš neko disanje, ali moguće je da se diše kad pada kiša. A kad ne pada onda je malo teže“.
„Sinoć je bilo katastrofa. Nekad nije, al nekad i jeste. Kao smog onaj i sve je sivo, mutno. Baš sam sinoć primetila“, kažu Kragujevčani.
„Zašto je to tako. Zato što u Kragujevcu postoji još jako veliki broj, preko 35 hiljada domaćinstava koja se individualno greju, koristeći ekološki manje podobna goriva. Drugi problem koji se javlja po pitanju hemijskog remećenja kvaliteta vazduha je svakako i velika frekvencija saobraćaja u gradu i gradskim ulicama“, objašnjava dr Nebojša Ranković, direktor Instituta za javno zdravlje Kragujevac.
Problem u Kragujevcu delimično je rešen prošle godine, kada je gradska toplana prešla na gas. I to je samo jedan korak u rešavanju ovog problema. Da li će obilaznica oko grada koja se najavljuje kao kapitalni projekat smanjiti frekvenciju saobraćaja i rešiti problem zagađenja, ostaje da se vidi. Stručnjaci kao trajno rešenje predlažu prečišćavanje vazduha.
„To podrazumeva da bude i strategija države da prečišćavanje preuzme u neke godišnje planove i da u zavisnosti od važnosti društevnih segmenata, prvo, na primer, treba da bude u zdravstvenim ustanovama, pa u školama i domovima za stare i da se separativno, pojedinačno ulaže u to. To u glavi kad se shvati, onda ide kao i sve ostalo u državi“, dodaje dr Marin Ivošev, redovni član Inženjerske akademije Srbije.
Dok takva strategija ne zaživi na nivou države, građani stvari uzimaju u svoje ruke. Sami kupuju prečišćivače i ne uzdaju se mnogo u sistemsko rešenje.
„Mislim da u skorije vreme neće biti pročišćenja na nivou koji je potreban“, navodi građanin Kragujevca.