Pevačica Teya Dora sa pesmom „Ramonda“ jedna je od favorita da pobedi u večerašnjem finalu Pesme za Evroviziju i postane predstavnica Srbije na Pesmi Evrovizije koja će se ove godine održati u Malmeu.
Natalijina ramonda, cvet o kom Teya Dora peva, ima posebnu simboliku za Srbiju i srpski narod.
Prepoznatljivi cvet ljubičastih latica opevan u stihovima pomenute pesme predstavlja simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra.
Upravo tog dana je 1918. godine u Francuskoj potpisano primirje koje je bilo na snazi do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, kada je formalno okončan Prvi svetski rat.
Natalijina ramonda u Srbiji zaštićena zakonom
Ramonda raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.
Natalijina ramonda je zapravo treća otkrivena vrsta iz reda ramondi.
Prethodne dve otrkivene su „Srpska ramonda“ koju je na Rtnju našao Josif Pančić, i „Ramonda myconi“ – endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.
Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio je lekar i botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića.
Zbog kraja Srbije u kojem je otkrio taj cvet, želeo da ga nazove „Niška ramonda“, ali je ipak odlučio da ga nazove po kraljici Nataliji Obrenović.
Ramonda je u Srbiji zaštićena zakonom, klasifikovana je kao „strogo zaštićena vrsta“, što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.
Opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.
Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode „Sićevačka klisura“, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“, Specijalni rezervat prirode „Suva planina“, Nacionalni park „Šar planina“.
Ovu biljku nazivaju i cvet-feniks jer se tokom sušnog perioda osuši, da bi sa prvom kišom ona ponovo „oživela“ i procvetala u punom sjaju.
