Muškarac je. I nije u cvetu mladosti. Prosečan preduzetnik početnik u Srbiji u biznis priču i novo poglavlje u karijeri kreće sa 39 i po godina. Verovatnoća kaže da mu je kancelarija na Novom Beogradu, a klijenti kolege iz poslovne zajednice. Sasvim logično, jer on je konsultant u vezi sa poslovanjem i upravljanjem.
Početnik u poslovanju, jasno nam otkrivaju podaci Agencije za privredne registre, nije i početnik u životu. Suprotno laičkim očekivanjima da ga je preduzetnički impuls pogodio u trećoj deceniji, on zapravo u Srbiji sasvim verovatno ispraća četvrto desetleće. I uskoro ulazi u zlatno doba.
„Prosečna starost preduzetnika koji su registrovali osnivanje u Agenciji za privredne registre u toku 2023. godine je 39 i po godina“, odgovorili su nam u APR na pitanje koliko godina u proseku imaju preduzetnici koji su prijavili delatnost.
Razlozi kasnog poslovnog poduhvata bi se mogli tražiti u sociološkim faktorima. Ukoliko neko ne raste u preduzetničkoj porodici, na poslovni put će prilično uticati prilike u kojima se formirao. Današnji četrdesetogodišnjaci nisu stasavali u stabilnim vremenima.
„Kulturološki faktori imaju značajnu ulogu u formiranju preduzetničke orijentacije“, kaže Radojka Šolak, asistent na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić za Forbes Srbija. „Generacije koje bi danas mogle biti preduzetnici rasle su u nestabilnom i nesigurnom društveno-ekononskom okruženju. Ono je, ako govorimo o nekom periodu u proteklih 40 godina, nametalo ideju da treba težiti sigurnom poslu. S obzirom na to da se nove generacije formiraju pod uticajem medija koji promovišu uspeh i preduzetništvo, te naglašavaju važnost inovativnosti, proaktivnosti i preuzimanja rizika, očekujem da će se starost početnika u biznisu polako smanjivati“.
Ranija istraživanja, kako nam objašnjava Radojka Šolak, pokazuju da mladi koji su odrasli u porodicama koje vode privatni posao, imaju veću orijentaciju ka preduzetništvu.
„Pored toga, obrazovni sistem je takođe bitan za takvo opredeljenje“, dodaje Radojka. „On u Srbiji ne podstiče preduzetništvo. Većina fakulteta okrenuta je pre svega teorijskom znanju, a mnogo manje razvoju praktičnog. Studenti se, kada izađu iz obrazovnog sistema, ne osećaju dovoljno kompetentno za samostalno obavljanje posla. Kako bi postali kompetentni ulaze u već razrađene sisteme u kojima grade svoje tehničke i meke veštine, koje ih osnažuju da se kasnije poslovno osamostale“.
Nikola Vuković se ne uklapa baš u ovu statistiku. On je u privatni posao krenuo sa 22 godine. Prvi preduzetnički poduhvat bila je – agencija za poklone i iznenađenja Iznenadi Me, onda tematske sobe za gledanje sportskih događaja, a sada vodi Evok Grupu, marketinšku agenciju, kreativni studio i inkubator internih projekata. On vodi i Udruženje mladih privrednika.
„Udruženje ima oko 100 aktivnih članova. U novembru je 10 godina kako je registrovano“, kaže Nikola za Forbes. „Za tu deceniju je najmanje 200 ljudi, u različitim fazama, prošlo kroz udruženje. Status člana može da ima ko želi. Da bi član, međutim, bio u organima udruženja, po statutu, i imao pravo glasa, mogao da bude izabran u UO, uslov je da ima do 35 godina starosti. Najmlađi član ima 24 godine“.
Ako se vratimo na našeg prosečnog početnika u poslovanju, on bi mogao da uživa u društvu kolega. Da se pita i organizuje, očigledno ne bi imao priliku.
„Ne postoji univerzalan odgovor kako i kada ko kreće u biznis. Ima različitih slučajeva“, pojašnjava Nikola. „Jedna sitacija je kada mladi ljudi ni ne dođu do prvog posla, nego krenu samostalno. Poznanstvima, udruživanjem formiraju pravno lice. Drugi tip članova su oni koji su odrasli uz porodičan biznis i drugo su koleno. Imaju sopstvene specifičnosti i borbe. Taj transfer u porodičnim firmama, koliko god bile velike, nailaze na izazove. Treća grupa su ljudi koji su se posle školovanja zaposlili, ali nakon nekog broja godina su shvatili da to možda nije njihov put i nemaju prostora da se u tom kolektivu razvijaju. Tada se osamostaljuju“.
| Beogradske opštine sa najviše registrovanih preduzetnika | Osnovani u 2023. |
| Novi Beograd | 2.142 |
| Stari grad | 1.673 |
| Zvezdara | 1.160 |
| Palilula | 1.117 |
| Voždovac | 1.094 |
Reklo bi se na prvi pogled da je ova treća grupa u Srbiji lane bila dominantna.
„Često se dešava i da u samostalni poduhvat krenu uz ljude koje su upoznali kroz posao“, dodaje Nikola Vuković. „Značajna prepreka pred mladim preduzetnicima i jeste nedostatak pređenog puta, jer na njemu dobijamo poznanstva, primere dobre prakse, učimo standarde tržišta“.
Udruženje mladih preduzetnika i slične asocijacije im pomažu u povezivanju sa potencijalnim partnerima i klijentima.
„Imamo koleginicu koja godinama vodi uvoznu firmu i širi kategorije proizvoda. Ona je idealna da pomogne mladima. U svakom segmentu imamo nekoliko kompanije koje su prešle duži put i znaju procese“, kaže Nikola Vuković. „Mnogo je lakše kada neko tvoj može da podeli lično iskustvo i to im treba. Svako može nekim svojim ritmom da dođe do nekog cilja. Umrežavanjem to ide brže i lakše“.
Noviji biznisi iz oblasti digitalnih tehnologija se susreću sa izazovom kako da dođu do vrhunske opreme i stručnjaka, što traži značajna inicijalna ulaganja. Oni preko udruženja traže prečice do investitora.
„Generalno, mislim da mladi danas imaju manje prepreka da započnu biznis“, sumira Nikola. „U praksi je potrebna volja, poznanstva, kontakti… Možda i više nego novac“.
Deo odgonetke kako nam početnici nisu mlađi, sigurno se krije i u činjenici da je to mnogima, drugi, treći i ko zna koji početak.
„Mislim da je jako puno preduzetnika iz drugog ili nekog više puta“, kaže Vuković. „Jednom godišnje organizujemo događaj „Opekao sam se“. Ljudi pričaju svoje neuspele poduhvate. Najčešće se do neuspeha, u ovoj fazi razvoja karijere i preduzetničkog puta, dolazi zbog velike želje i prilike. Mladi ne umeju da kažu ne. Šire se brže nego što mogu da istrpe u tom trenutku. To je moje lično iskustvo. Gubi se fokus. Ima pet godina biznis i krene dalje, a ugrozi primarni posao. Ni taj drugi posao ne vodi kako treba, jer nije 100 odsto posvećen. Ljudi vole da uče na greškama i svojim i tuđim“.
| Top 5 delatnosti među novajlijama | Broj preduzetnika |
| Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem | 3.264 |
| Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata | 3.007 |
| Računarsko programiranje | 2.510 |
| Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona | 1.575 |
| Drumski prevoz tereta | 1.500 |
Prošle godine u poslovne vode ušlo je 45.608 preduzetnika, skoro 4.000 više nego godinu pre. Pokušavajući da dođemo do foto-robota prosečnog novajlije u srpskom preduzetništvu, analizirali smo najčešće mesto osnivanja. Po ovom pitanju nema iznenađenja. Prestonica je najčešća adresa među tek upisanim delatnicima.
„Najveći broj preduzetnika koji su se osnovali u 2023. godini ima registrovano sedište na teritoriji upravnog okruga Grad Beograd. U svim opštinama, koje pripadaju Beogradu, registrovano je 13.180 preduzetnika“, dodaju u APR. „Slede gradovi Novi Sad (4.183), Niš (1.482), Kragujevac (1.198), Pančevo (893), Leskovac (827)“.
A otkud znamo da je početnik, sa našeg početka, po svoj prilici muškarac – od ukupno 323.128 registrovanih preduzetnika, koliko ih je upisano u Registru privrednih subjekata, 33,95 odsto čine žene. Od ukupno 150.011 domaćih fizičkih lica, koja su registrovana na funkciji članova/vlasnika privrednih društava – 27,27 odsto čine žene. Od ukupno 109.790 registrovanih zakonskih zastupnika, koji su domaća fizička lica – 27,01 odsto čine žene. I na kraju – od ukupno 10.253 registrovana direktora, koji su domaća fizička lica, 25,33 odsto su žene. U svakom trenutku svog poslovnog puta, dva do tri puta je veće šansa da je biznismen ili direktor – muškarac.
