Gotovo svaka druga žena u Srbiji odriče se nasledstva u korist muškarca u porodici. Takva odluka kod ostavinske rasprave kao da se podrazumeva, jer mnoge žene pritisnute običajima ni ne pomišljaju da zatraže svoj deo. Kakve su posledice tradicije jače od zakona?
Kada su se sestre odrekle očeve imovine, uopšte se nije postavljalo pitanje. Kada se to pitanje postavilo posle smrti majke, brat nije bio zadovoljan.
„Ako uzmem bilo šta da računam da nemam brata, da otimam od njegove dece, da bi se otac prevrnuo u grobu, da mu majka radi iza leđa“, rekla je Jadranka Janković.
Uprkos želji majke da i ćerkama ostane nešto, ponovo nije tražila nasledstvo.
„Moja situacija uopšte nije zavidna, pritom, ta kuća čiji deo je trebalo da nasledim se izdaje. Vrednost te imovine koju sam ja htela je minimalna, ali, to što je brat meni rekao je ogromno“, dodala je.
Imovina se izdaje, Jadranka je podstanarka, a porodični odnosi su narušeni.
Zvuči vam poznato? Samo 25 odsto imovine u Srbiji je u isključivom vlasništvu žene, a na selu još manje – 16 odsto, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.
„Nije u redu ako su tu odluku doneli pod pritiskom i ako niste informisani o svojim pravima i mogućnostima i zbog toga što ste to uradili samo jer neko od vas to očekuje, a sebe doveli u nepovoljan položaj“, objašnjava poverenica Brankica Janković.
To nam pokazuje da su običaji, ipak, jači od zakona, koji je još pre oko 70 godina izjednačio muške i ženske naslednike.
„Ona sada ima imovinu tamo gde se udala. Međutim, to nije njena imovina i najčešće ona je došla na nešto što je nasledio njen suprug. Nasleđena imovina u slučaju razvoda se ne deli“, rekla je Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga.
„Ćerke, mi smo tu dok se ne udamo. Mi smo kolateralna šteta. Pritom, nisu roditelji bili loši ni prema meni, ni prema sestri, nego je to neko običajno pravo koje se zadržalo“, dodaje Jadranka Janković.
Običaj je i da se ostavina završava u emotivno teškim trenucima i na brzinu.
Često od notara nećete čuti da nije isto kako se izjasnite.
„Ne odričem se“ – odnosno prihvatanje nasleđa.
„Ne prihvatam“ – pozivaju se deca koja su sledeća u liniji nasleđivanja.
„Odričem se“ – izjednačava se sa poklonom, što se knjiži kao da nešto prvo prihvatate i imate, a tek onda dajete.
„Žene koje su se odricale nasledstva su nam se vrlo često javljale, dok smo pružale besplatnu pravnu pomoć, sa pitanjem kako sada da ponište izjavu i uzmu deo nasledstva, zbog toga što su se kasnije našle u nekoj finansijski nepovoljnoj situaciji“, kaže Jelena Ružić.
„U slučaju da mi je potrebna socijalna pomoć, ne mogu da je ostvarim i to u vremenskom periodu u kom bi mogla da se izdržavam od imovine koju sam nasledila. Smatra se i da ukoliko sam ja mogla da se odreknem socijalne pomoći, da sam ja dovoljno bogata i da mi nije potrebna ni besplatna pravna pomoć. Dugovanja se nasleđuju, znači, ja sam mogla da se odreknem imovine ali bih dugovanja morala da plaćam“, navodi Jadranka Janković.
Poverenica zato traži od Javno-beležničke komore da posebno obrati pažnju na stranke.
„Da tom prilikom posebno upozori lice koje u tom trenutku treba da da nasledničku izjavu o svim pravnim posledicama davanja negativne nasledničke izjave. Možda i ne razume da to znači trajno odricanje od nasledstva, da se radi o daljem onemogućavanja nasleđa za decu, takođe, da će pravo na novčanu socijalnu pomoć biti onemogućeno“, kaže Brankica Janković.
Loši običaji treba da se menjaju i u tome treba da učestvuju i muškarci, kaže poverenica. Njena kancelarija prirpema veliko istraživanje, a sa organizacijom ŽUKO drži i radionice za mlade.
