Nemačkoj kao industrijskoj velesili odbrojani su dani, piše “Blumberg”.
Dani Nemačke kao industrijske velesile možda se bliže kraju, proizvodnja u najvećoj evropskoj ekonomiji beleži pad od 2017. godine koji se ubrzava zbog smanjene konkurentnosti.
Izvršni direktor “GEA grup AG” Stefan Klebert rekao je da nema mnogo nade.
– Zaista nisam siguran da li možemo da zaustavimo ovaj trend, mnoge stvari bi trebalo promeniti veoma brzo – kazao je Klebert.
“Blumberg” navodi da su temelji nemačke industrijske proizvodnje pali kao domine. SAD se udaljavaju od Evrope i žele da se takmiče sa svojim transatlanskim partnerima, dok Kina postaje glavni rival i zato Amerika više nije nezasit kupac nemačke robe, piše portal.
Zajedno sa globalnom nestabilnošću, politička paraliza u Berlinu pogoršava domaća pitanja kao što su urušena infrastruktura, starenje radne snage i birokratija. Obrazovni sistem, koji je nekad bio moćan, simbol je dugoročnog nedostatka ulaganja u javne usluge, navodi “Blumberg”.
Istraživački institut Ifo procenjuje da će opadanje matematičkih veština koštati privredu oko 14 triliona evra proizvodnje do kraja veka. Nemačka još ima veliki broj malih kompanija, ali zbog zastoja reformi nije jasno kako bi mogla da uspori industrijski pad.
– Nismo više konkurentni. Postajemo siromašni jer nemamo razvoj, zaostajemo – rekao je ministar finansija Kristijan Lindner za “Blumberg” početkom meseca.
Jedan od najteže pogođenih sektora je hemijska industrija i to direktno zbog gubitka ruskog gasa. Prelazak na čist vodonik je još nesiguran, a na svakih 10 kompanija, jedna planira da obustavi proizvodnju, navodi sajt.
I Kina stvara probleme nemačkoj industriji, jer azijske supersile smanjuju potražnju za nemačkom robom, dok sa druge strane konkurencija iz Kine preplavljuje nemačko tržište, posebno tržište električnih automobila.
Proizvođači solarnih panela zatvaraju fabrike, jer se takmiče sa kineskom konkurencijom koja ima pomoć države, navodi “Blumberg”.
Izvršni direktor Ebm-Papst Grupe Klaus Gajsderfer je kazao da postoji i problem kada je reč o radnoj snazi.
– U roku od jedne decenije radno sposobno stanovništvo će biti premalo da bi ekonomija mogla da funkcioniše kao danas – istakao je on.
