Oko 15 odsto privrednih subjekata u Srbiji nema mogućnost da poveća ni cene, ni promet i za njih svako opterećenje novim izdacima može značiti zatvaranje poslovanja. To je problem o kome treba da se razmišlja, uveren je Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
– Pojedinim preduzećima je sve teže da plaćaju obaveze na vreme. Jer problem tih malih firmi je u nametima koji ih opterećuju, a drugo, značajno su i povećane plate u Srbiji tako da imaju i u tom smislu opterećenje. Tih 15 odsto preduzeća nije u situaciji da parira povećanju troškova time što će povećati svoje cene i promet. Takođe, imaju pritisak na poslovanje zbog konkurencije iz uvoza – ističe Atanacković.
On podseća da se povećanjem minimalne zarade povećavaju i ostale zarade, i to je s jedne strane u redu, za većinu preduzeća, ali s druge, predstavlja problem za one koji ionako teško posluju.
– Ako je minimalac povećan 17,8 odsto, pitanje je da li takva mala preduzeća mogu za toliko procenata da podignu cenu svojih usluga i proizvoda kako bi nastavila da posluju u plusu. To je uglavnom nemoguće – ističe Atanacković.
Poslednje istraživanje „Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje u Srbiji” pokazalo je da poslodavci uspevaju da u 84,8 odsto slučajeva izmire uplate pripadajućih poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u preduzeću, za razliku od 2022, kada je to uspevao 91 procenat.
U Udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” ističu da je tačno da svako povećanje zarada može da ugrozi preduzeća, zbog čega je potrebna reforma poreskog sistema.
Milena Amon iz ovog udruženja ističe da je rešenje u smanjenju nameta na te zarade.
– Trebalo bi ukinuti, recimo, porez na minimalnu zaradu, jer je minimalac ispod nivoa minimalne potrošačke korpe. Trenutno neoporeziv deo iznosi 25.000 dinara, i iako se on povećava svake godine, to ipak nije dovoljno. Sve se to odvija sporo, a iako se uveća neoporezivi deo, uvećava se i osnovica za obračun poreza i doprinosa, tako da opet imate veće doprinose da plaćate – ističe Amonova, dodajući da bi ukidanje poreza na minimalac olakšalo rad mnogim preduzećima.
– Krajnji cilj je da se zaposlenima poveća neto iznos zarade, a da se bruto ne uvećava. Tako je u uređenim državama uostalom. Na male plate nisu toliki poreski nameti nigde. To je recimo prošle godine uradila Crna Gora, smanjili su opterećenja privredi, zdravstvo su prebacili na budžet, dakle ne finansira se iz doprinosa, i povećali su minimalac dvostruko, pritom ne ugrožavajući samu privredu – objašnjava Amonova.
U Srbiji, nažalost, dodaje ona, radnici i dalje imaju malu neto platu i odlaze da rade u inostranstvo, zbog čega treba nešto što pre promeniti.
– Svakako se određeni broj preduzeća gasi, jer ne mogu svi da izmire nametnute poreske obaveze, a to ugrožava preduzetništvo u Srbiji. Od oko 320.000 preduzetnika, određeni deo je u stanju mirovanja. Veliki problem je i nelojalna konkurencija od strane neregistrovanih subjekata. Ispostavlja se da je mnogo isplativije danas raditi kao neregistrovan, jer takvi obično imaju da plate samo neku prekršajnu prijavu koja je ionako niska i – to je to – navodi Milena Amon.
