Stanovnici grada Vitiera na posao i do prodavnica idu liftom, a priča se da neki od njih godinama nisu kročili van zgrade u kojoj žive…
Nekada davno, jedini način da se dođe do malog grada Vitiera na jugozapadu Aljaske bio je čamcem ili vozom kada su vremenski uslovi dozvoljavali. Međutim, kada je rekonstruisan železnički tunel iz Drugog svetskog rata, žitelji i posetioci su do ovog neobičnog mesta na severu mogli da stignu kolima.
Klaustrofobična za posetioce, oslobađajuća za stanovnike, vožnja tunelom je znatno olakšala život u Vitijeru. Oni koji žele da putuju njime moraju dobro da isplaniraju vreme, jer se pravac prolaska smenjuje svakih sat vremena, a oni koji žele da se vrate u grad posle 22.30 neće imati sreće. Ljudi koji spavaju u kolima nedaleko od tunela jer su propustili poslednji prelaz su tamo uobičajen prizor.
Zatvorenici Vitiera
Kada je izbila pandemija, stanovnici su se našli u još većoj izolaciji, jer je ulazak u grad bio dozvoljen samo stanovnicima i njihovim najbližim rođacima i zaposlenima u preduzećima koja tamo posluju.
Ovaj neobični grad je odvojen od ostatka sveta nemilosrdnim padavinama. Godišnja prosečna količina snega je neverovatnih 6,7 metara. Međutim, kada padne sneg, stanari ne moraju da napuštaju zgradu u kojoj žive. Zbog svega ovoga ne čudi što mnogi ukućani imaju i majice sa natpisom „Prisoner of Whittier”.
Betonska zgrada iz doba hladnog rata dom je stanova, bolnice, gradske uprave i škole. Begich Towers Condominium sa 14 spratova i 196 stanova, poznat u ovim krajevima jednostavno kao BTI, izgleda kao fatamorgana u Vitijerovom snežnom pejzažu, prenosi Punkufer.hr.
Izgrađen da preživi granatiranje, BTI se svake godine suočava sa šest meseci kiše, praćenih šest meseci snega i vetra koji duva brzinom od 80 milja na sat.
Iznutra, BTI izgleda kao bilo koji masivni stambeni kompleks u velikom gradu. Ali ako izađete u šetnju, nećete naći mnogo mesta za odlazak. Putovanje na posao tokom špica u Vitijeru znači zaustavljanje kod lifta na svakom spratu. Ali čak i kada je hladno, zaposleni mogu da nose sandale na posao.
Pre dolaska na radno mesto, roditelji se spuštaju u podrum da odvedu decu u školu kroz prolaz nalik bunkeru. U kompleksu ćete naći prodavnice, restorane, poštu, biblioteku, pa čak i crkvu.
Priča se da neki ljudi nisu izašli izvan BTI nedeljama, mesecima, a možda čak i godinama. Stanari zgrade, odnosno grada, su kao jedna velika, podjednako nefunkcionalna porodica u kojoj svi znaju skoro sve o svakome.
Neki ljudi su došli u to izolovano područje iz dalekih mesta da bi počeli iznova i zaradili novac. Ako nisu hteli da ih neko pronađe, lako su mogli da se sakriju od ostatka sveta u BTI.
„Bila sam prestravljena kada sam prvi put izašla iz tunela. Grad je izgledao kao nešto iz horor filma“, rekla je Brenda Tolman za CNN o Vitieru, takođe poznatom kao „grad sa jednim krovom“, dom za oko 200 ljudi.
Koliko god to spolja izgledalo neobično, Vitieri su se pomirili sa prirodom koja im oblikuje život. A za sreću u tom neobičnom gradu veoma je važno da stanovnici budu dobri sa sobom. Kako izgleda život u ovom gadu pogledajte u videu.
