Izuzetno toksična jedinjenja koja se oslobađaju sagorevanjem plastike i koja mogu biti veoma opasna po život, u Srbiji se ne mere.
Samo u proteklih nekoliko dana u Beogradu su zabeležena dva akcidenta koje sagovornici N1 nazivaju izuzetno opasnim, jer su se u njima oslobađali najtoksičniji i najkancerogeniji organski polutanti.
Dva skorašnja požara u kojoj su izgoreli „kineski“ tržni centar i skladište plastične robe poreklom iz Kine, podsetila su da u Srbiji ne postoji adekvatan i pravovremen sistem koji bi detektovao kakva jedinjenja sagorevaju i koliko su štetna.
„Oba ova požara su vrlo kritična i mogu se svrstati u kategoriju jakih ekoloških akcidenata“, kaže za N1 Branimir Jovančićević, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu na kome predaje hemiju životne sredine.
On podseća da je plastika polimer i sagorevanjem jednog takvog proizvoda mogu da se oslobađaju vrlo opasni toksični organski polutanti. U konkretnom – dioksini i furani, koji su izuzetno toksični u dozama koje se dobijaju prilikom požara.
Nivo toksičnosti zavisi od temperature sagorevanja
Jovančićević kaže da nivo toksičnosti zavisi i od temperature na kojoj gori plastika.
„Ako bi se takvi procesi odigravali na temperaturi od 1200 ili 1400 stepeni Celzijusa ne bi bilo bojazni, jer bi ta plastična masa sagorela do ne toliko opasnih ugljen dioksida i vode. Međutim, u ovakvim požarima postoje različite temperature u različitim delovima požara… Možda u središnjim delovima požara i imate toliko visoke temperature, dok se u perifernim delovima temperatura kreće od 300 do 500 stepeni. Čime se stvaraju izvanredni uslovi za nepotpuno sagorevanje“, ističe Jovančićević.
On kaže da su među njima i mnogo hlorovanih jedinjenja i to hlora vezanog za benzen, odnosno dugotrajne organske zagađujuće supstance, a među njima se ističu dioksini i furani.
Kancer, anemija, leukemija…
Pulmolog Dejan Žujović za N1 kaže da su u pitanju jedinjenja koja kad uđu u telo, ne izlaze.
„Vezuju se za masne ćeije i ostaju. Kancerogeni su, uništavaju genetski materijal domaćina i mogu da počnu da proizvode kancerogene ćelije. To se ne dešava preko noći, ali za tri do pet godina može da dođe do kancera, a onda se ljudi pitaju kako se desilo jer nije bilo povoda, jer se čovek primera radi hranio zdravo, bavio sportom“, ističe Žujović i navodi da osim kancera, posledice mogu da budu anemija, leukemija, usporeni rast…
„Imamo ogroman porast raka mokraćne bešike jer ono što izlazi od štetnih materija to radi najčešće kroz bešiku“, dodaje.
Žujović smatra da je osim požara koji su ređa pojava, daleko veći problem spaljivanje sekundarnog otpada.
„Ljudi masovno kupuju džakove sa polovnom odećom koja u sebi sadrži plastiku i koriste je za loženje, jer je znatno jeftinija od peleta. Time ubijaju i sebe i komšije, a u Srbiji nema zvaničnih merenja zagađenja dioksinima i ugljovodonicima“, navodi Žujović.
Jovančićević kaže da se oni svrstavaju u kategoriju najtoksičnijih i najkancerogenijih organskih polutanata.
„Najgora kombinacija sa aspekta toksičnosti jeste hlor na benzenom“, naglašava profesor.
O tome koliko je opasan deo ovih jedinjenja govori i podatak da je na Hemijskom fakultetu u laboratorijama zabranjeno da se koristi benzen, „a kamoli hlorovani benzen“.
Profesor kaže da je potrebno da imamo brze rezultate kod situacija poput velikih požara. U Srbiji tako nešto radi samo Institut u Vinči, ali za rezultate je potrebno čekati po tri četiri meseca.
„Nama je potreban brzi rezultat, u roku od pola sata, sat ili dva. Bruka je i sramota za Srbiju da mi zapravo nemamo metode na rutinskom nivou za analizu organskih polutanata“, naglašava.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da bi za brzu reakciju trebalo da budu zadužene eko-toksikološke jedinice koje su okviru Ministarstva zdravlja.
„Postojalo je 13-14 jedinica do 2013. godine, a onda je 2014. godine većina ukinuta, odnosno ostale su samo dve, u Beogradu i Ćupriji. Ne znam da li su operativne. Osim njih, prvi na teren izlazi Sektor za vanredne situacije MUP“, kaže Lekić.
On ističe da bi oni trebalo da ispitaju i na blagovremen i potpun način da obaveste javnost, u skladu sa članom 74 Ustava Srbije gde piše:
„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu“.
U tim situacijima meriti PM čestice je deplasirano
Posle požara Tržnog centra u Bloku 70 na Novom Beogradu javnosti je saopšteno da nivo PM čestica nije previše visok, što naši sagovornici smatraju deplasiranim, jer se one ne stvaraju tada, već nastaju ka posledica emisije sumpor dioksida.
„Tu sumpornih jednjenja jednostavno nema ili su tu sasvim slučajno. Sumpor nije taj koji dominara u prozvodima tog tipa. U pitanju je zamajavanje javnosti jer nije bilo ni uslova za njihovo stvaranje, već za jedinjenja koja su daleko opasnija. Ta žuta boja na Novom Beogradu koju viđamo, nije od PM čestica, već od skrivenih organskih zagađivača koje mi uopšte ne detektujemo“, objašnjava prof. Jovančićević.
Žujović kaže da je problem koji onemogućava da sagledamo pravu sliku i taj što se ne ukrštaju podaci.
„Koliko u periodima ekstremne zagađenosti ma kog uzroka imamo više prijema zbog infrakta, registrovanih plućnih bolesti, moždanog udara, smrti. Kod nas se nažalost statistika pre koristi za muljanje podacima“, ocenjuje dr Žujović.
Zakoni se ne poštuju, ministarstvo ćuti
Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo, Bor, Kosjerić, Beočin, Novi Pazar su gradovi za najvećom zagađenjem vazduha u Srbiji.
Najveći zagađivači u Srbiji su sistemi za daljinsko grejanje. Od osam najvećih zagađivača šest pripadaju Elektroprivredi Srbije, a dva Naftnoj industriji Srbije.
Neretko se dešava da se Zakonom propisane granice zagađenja na godišnjem nivou premaše za manje od dva meseca.
Osim što se ne mere sva zagađenja, dodatni problem je što Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) redovno kasni sa analizom kvaliteta vazduha, pa je tako tek u oktobru 2023. objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2022.
Da se zakon ne poštuje jasno je iz podatka da od 220 preduzeća koja su registrovana kao veliki zagađivači u Srbiji, samo njih 53 ima integrisane dozvole, koliko ih je izdato u proteklih 17 godina i koje garantuju da posluju u skladu sa očuvanjem životne sredine i zdravlja ljudi. Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne odgovara na pitanja zašto se zakoni ne poštuju.
Prema Programu zaštite vazduha do 2030. godine, Srbija do 2030. godine treba da smanji emisije sumpor dioksida (SO2) za 92 odsto, azotnih oksida (NOx) za 60,6 odsto, PM 10 čestica za 50,9, a PM 2,5 za 58,3 odsto, lako isparljiva organska jedinjenja (VOC) za 28,3 odsto i amonijaka (NH3) za 20,5 odsto.
