U duhu ideje da, osim stalne postavke i tematskih izložbi muzealaca, svoja vrata uvek otvori i kreativnim idejama sugrađana, Narodni muzej Valjevo organizovao je izložbu „Moja priča o kraljici Mariji” autora Aleksandra Petarića, Valjevca, lingviste po struci, koji je osamnaest godina istraživao život, lik i delo kraljice Marije Karađorđević. Rezultate tog rada predstavio je u galeriji Narodnog muzeja, gde je publika dobila priliku da vidi replike venčane haljine i nakita kraljice Marije i brojne fotografije iz njenog života.
Treća kćerka rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije, praunuka engleske kraljice Viktorije, od rođenja zvana Minjon, udajom za kralja Aleksandra Karađorđevića postala je kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca, podsetio je Aleksandar Petarić na otvaranju postavke o svom viđenju kraljice Marije. Istakao je da se za nju sa puno prava i iz više razloga može reći da je bila prava narodna majka.
– Nakon udaje osnovala je fond za siromašnu i bolesnu decu, stare i nemoćne. Nemoguće je nabrojati sva njena dobročinstva. Mnoge bolnice, crkve, škole i domovi koji i sada postoje širom naše zemlje materijalni su dokaz nesebičnosti Marije Karađorđević. Posebnu pažnju ukazivala je dobrotvornim društvima kao što su Kolo srpskih sestara, Crveni krst… – rekao je Petarić. Istakao je potom da je, nakon ubistva kralja Aleksandra, kraljica koja je po predbračnom ugovoru dobijala šest miliona dinara godišnje samo četvrtinu te sume koristila za sebe i svoju decu, a ostatak davala u humanitarne svrhe.
– Zbrinula je na hiljade dece siromašnih porodica iz Beograda i ostalih naših gradova. Pomogla je izgradnju Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić”, Dečje klinike u Tiršovoj. Ginekološko-akušerska klinika Medicinskog fakulteta u Beogradu takođe je izgrađena zahvaljujući kraljici Mariji. Za praznik Materice okupljala je decu iz svih krajeva kraljevine i darivala ih… – podsetio je Petarić. Naveo je da je kraljica Marija bila u Londonu na lečenju kada je počeo Drugi svetski rat i da je, iako joj je kasnije bio zabranjen povratak u zemlju i konfiskovana imovina, neumorno, do kraja života, 1961. godine, slala pomoć našem narodu širom sveta.
– Moja priča o svemu ovome je čisto istorijska, nema nikakve veze sa politikom – rekao je Aleksandar Petarić u razgovoru sa novinarima pre otvaranja izložbe. U osvrtu na izvore što ih je koristio prilikom svojih istraživanja, rekao je da je sve počelo jednim člankom u novinama iz 2005. godine o kraljičinom nakitu, da je zatim slušao priče svog pradede, razgovarao sa istoričarima, proučavao literaturu, stare časopise, nalazio fotografije, a brojne informacije prikupio je i sa rumunskih sajtova uz pomoć prijatelja iz Rumunije.
Zaista je zanimljivo da neko ko je tako mlad, po obrazovanju lingvista, istorijskom nasleđu, ovog puta jednoj važnoj ličnosti, prilazi na poseban način, ocenila je Gordana Pajić, etnolog, muzejski savetnik u Narodnom muzeju Valjevo, na otvaranju izložbe Aleksandra Petarića.
– Svoje interesovanje za život i delo kraljice Marije Karađorđević on je pokazao kroz vrlo zanimljive pričice koje je „upleo” u ovu izložbu. Pored toga što se bavio istorijskim činjenicama, istraživanjem njenog života, rada, humanitarnog angažovanja, meni kao etnologu je zanimljivo i to što se interesovao za stare zanate, proizvodnju nakita… Sve te aktivnosti, njegov kreativan rad koji se odnosi i na modu, dizajn, crtež, jednostavno su se „isplele” u ovu priču… – konstatovala je Gordana Pajić.
Venčanica
Aleksandru Petariću, kao velikom zaljubljeniku u modu dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, posebnu pažnju je privukla haljina koju je kraljica Marija nosila na venčanju. Na izložbi je predstavljena replika venčanice, izrađene u Rumuniji, koju je krasio dug šlep sa izvezenim grbovima Rumunije i Srbije. U pojasu je bilo utkano 400 dijamanata, a preko dugog vela pružao se zlatni šik što je u to vreme bio rumunski narodni običaj.
