Opadanje broja korisnika prava na besplatan obrok u Srbiji vlasti vide kao pozitivan znak. Međutim, sagovornici Mašine ukazuju na prepreke zbog kojih mnogi ostaju uskraćeni za ovo pravo, kao i na nedostatak kapaciteta samih narodnih kuhinja.
Srbija se i dalje suočava s ozbiljnim izazovima u domenu gladi i siromaštva, gde značajan broj građana živi na granici egzistencije, piše Mašina.
Ovaj problem postavlja ozbiljna pitanja o održivosti i inkluzivnosti ekonomske politike zemlje. Kapacitetski problemi i ograničavanje pristupa ovim uslugama dodatno otežavaju položaj već ugroženih grupa i ukazuju na sistemsku nebrigu o njima.
Pravo na besplatni obrok mogu da koriste pojedinac i porodica – korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć, lica čiji prihod po članu domaćinstva ne prelazi 50 odsto minimalne zarade, pod uslovom da su stara i iznemogla lica, čiji srodnici nisu u mogućnosti da im ovu pomoć pruže, ili imaju u porodici lice koje je ostvarilo pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Od 2021. godine pravo na besplatni obrok mogu koristiti i lica u stituaciji beskućništva, ali samo u toku vanrednog stanja. Ako osoba nema lična dokumenta, te nije moguće potpuno utvrditi sve činjenice za odlučivanje, nadležni organ donosi privremeno rešenje o pravu na besplatni obrok.
Pravo na besplatni obrok se obezbeđuje jedanput dnevno i obuhvata izdavanje toplog obroka radnim danom i suvog obroka subotom, nedeljom i neradnim danima za vreme državnih i verskih praznika.
Kako mnogi ostaju uskraćeni za ovo pravo
Sa primenom Zakona o socijalnoj karti otpočelo se 1. marta 2022. godine i neposredno pre toga, 1. februara 2022. godine pravo na novčanu socijalnu pomoć koristilo je 211.266 građana. Početkom avgusta 2023. godine taj broj se smanjio na 176.580.
Nađa Marković, pravnica iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11, za Mašinu objašnjava kako Zakon o socijalnoj karti ima uticaj na korisnike besplatnih obroka, s obzirom na to da je ovo pravo uvezano sa pravom na novčanu socijalnu pomoć.
„Ukoliko se desi da neko ostane bez prava na novčanu socijalnu pomoć usled toga što mu je Registar Socijalnih karata detektovao neki prihod, onda će ta osoba automatski ostati i bez prava na besplatni obrok. Treba imati u vidu da se pravo na besplatni obrok reguliše lokalnim odlukama i da se razlikuje od opštine do opštine, te u nekim opštinama nije ni predviđeno“, navodi Marković.
Broj korisnika prava na besplatan obrok u Beogradu je pao sa 9.547 na 8.719 korisnika tokom 2022. godine. Kako se u poslednjem Izveštaju Gradskog centra za socijalni rad navodi: „Ovo smanjenje broja korisnika možemo obrazložiti i smanjenjem broja korisnika novčane socijalne pomoći“.
Nekadašnja Sekretarka Sekretarijata za socijalnu zaštitu (sada za obrazovanje i dečju zaštitu), Aleksandra Čamagić, ranije je izjavila da je pad broja korisnika ovih usluga pozitivna vest koja ukazuje da su socijalno ugrožene osobe u mogućnosti da se snađu i osamostale.
„To je dokaz da su porodice ojačale i da su oni osnaženi i da su uspeli da pronađu posao i sebi obezbede redovne materijalne prihode“, navela je Čamagić.
Nađa Marković ipak ne deli optimizam Sekretarke i karakteriše ovu izjavu kao „netačnu i činjenično neutemeljenu“.
„To najpre možemo videti iz toga što istovremeno sa opadanjem korisnika prava iz sistema socijalne zaštite nije opao i procenat siromaštva uopšteno. Razlog zbog čega je tolikom broju korisnika novčane socijalne pomoći ukinuto ovo pravo jesu faličnosti Registra socijalnih karata, poput pogrešne klasifikacije prihoda, odnosno činjenice da se svaki prihod podvodi pod kategoriju prihod iz radnog i vanradnog odnosa (iako to ne mora biti), a nemanje prihoda predstavlja osnovni uslov za sticanje ovog prava“, objašnjava sagovornica Mašine.
U praksi to podrazumeva situacije u kojima je korisnicima ukinuto pravo na novčanu socijalnu pomoć jer im je, na primer, donacija za pokrivanje troškova sahrane člana porodice ili nasleđivanje neobradive zemlje sračunato kao iznos koji su zaradili.
Marković dodaje da ima primera i kada se detektuju previsoki prihodi od sakupljanja sekundarnih sirovina, koji korisnici nisu zaista zaradili, što sve dovodi do zaključka da ovi pojedinci nisu naprasno „izašli“ iz siromaštva jer im se poboljšao životni standard, već su isključeni iz sistema socijalne zaštite usled grešaka u oblikovanju i primeni novouvedenog Registra, koji su socijalni radnici na neki način primorani da slušaju.
Opadanje broja korisnika prava na besplatan obrok u Srbiji očigledno nije rezultat stvarnog unapređenja životnih uslova stanovništva. Nepravilnosti u sistemu socijalne zaštite dovode do isključivanja ljudi iz sistema socijalne pomoći, ignorišući stvarne izazove s kojima se suočavaju.
