Novonastala situacija u svetu omogućiće da dođe do rešenja mnogih starih sukoba, uključujući i pitanje Kosova i Metohije, o čemu je ranije govorio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Kosovsko pitanje može i mora biti rešeno pre svega u interesima Srbije, jer Kosovo je deo Srbije, rekao je u intervjuu za „Izvestija“ ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko.
Govoreći o situaciji u Srbiji, poslednjim protestima i izborima, ambasador je istakao važnost kosovskog pitanja, koje je, kako ocenjuje, jedan od glavnih razloga zbog kojeg Zapad danas podržava proteste u Beogradu. Cilj ovih protesta je da, između ostalog, dođe do promene politike srpskog rukovodstva po pitanju KiM. Zapad želi da Srbija prvo defakto, a zatim i dejure prizna KiM, objašnjava on.
Upitan da prokomentariše da li bi situacija na KiM počela da se razvija u pravom smeru ukoliko bi se o njoj pregovaralo u okviru Ujedinjenih nacija, ambasador kaže da bi to „najverovatnije dovelo do promena i napretka, iako ne brzih“.
„Tema Kosova i Metohije ostaje na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN. Naravno, tamo postoje kontakti i diskusije o Kosovu i periodično se održavaju tematski sastanci. Ako želimo efikasne pregovore i održivo rešenje, moramo se vraćati na reči Rezolucije 1244 i pregovarati u njenim okvirima. Naravno, pošto je reč o rezoluciji Saveta bezbednosti, takvi pregovori moraju da se vode pod okriljem ili u kontekstu Ujedinjenih nacija, uz učešće pre svega stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Ovo je prirodan format“, objašnjava Bocan-Harčenko.
Ali, ističe, „za sada se o tome ne razgovara, jer su se zapadnjaci uhvatili za format dijaloga po liniji Beograd-Priština, pod okriljem Evropske unije“.
Za razliku od Zapada, Rusija nastavlja „savezničku saradnju“ sa Srbijom po pitanju Kosova, budući da je Ruska Federacija stalna članica SB UN. Uprkos stanju jedne trajne krize, pitanje KiM nije nestalo sa dnevnog reda „u velikoj meri zahvaljujući ruskoj diplomatiji“, ističe ruski ambasador.
Bocan-Harčenko, takođe, ocenjuje da Srbija danas shvata da, usled trenutnih okolnosti u svetu, rešenje situacije na KiM nije pitanje od prioriteta za međunarodnu zajednicu, uprkos tome što se radi o gorućem pitanju i situaciji, koja ima potencijal da se „razbukta“.
„Srbija nastavlja da govori o svojoj posvećenosti pregovorima i učešću u njima pod okriljem Evropske unije, ali, po mom mišljenju, ne računajući na bilo kakav napredak, budući da su glavni sporazumi koji su Srbima životno važni postignuti pre 10 godina (Briselski sporazumi). Ipak, oni se ne sprovode“.
U međuvremenu, „Priština, zahvaljujući popuštanju Evropske unije i Zapada u celini, nastavlja da čini sve kako bi preuzela kontrolu nad severom Kosova koji naseljavaju Srbi“.
Ruski ambasador, takođe, kaže da nije isključeno da bi nekada u budućnosti „moglo da dođe do krvoprolića“, „zaoštravanja“ situacije i „izbijanja sukoba“ zbog KiM. Ipak, ističe da Zapad „neće dopustiti da dođe do izbijanja rata velikih razmera, jer bi to za Evropsku uniju bilo kontraproduktivno“.
„Za Zapad, bilo da se radi o Evropskoj uniji, Vašingtonu ili NATO-u, najvažnije je da održi stanje trajne krize, koja im omogućava da konstantno vrše pritisak na Beograd“.
Iako je Srbija mala zemlja, ona je zemlja lider u regionu i stoga je za Zapad u svakom smislu važno da je „uvrsti u red poslušnih država“, objašnjava Bocan-Harčenko.
Zapadne službe iz protesta
Komentarišući poslednja dešavanja u Beogradu, nastala nakon izbora 17. decembra, Bocan-Harčenko ponavlja da iza njih stoje zapadne službe, što, ocenjuje, nije ništa čudno. Dodaje da cilj ovih akcija nije bila smena vlasti predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, budući da to koliko ga narod podržava „pokazuje da nije moguće rešiti sve jednim mahom“. Na sve to utiče i činjenica da se ovde radi o Balkanu, te ne može a da ne bude jasno koliko bi smena vlasti „obojenom revolucijom“ mogla biti opasna“. To bi moglo negativno uticati i na sam Zapad, kaže ambasador.
„Mislim da nemaju plan da jednim udarom dođu do smene vlasti u Srbiji. Zašto? Iz nekoliko razloga. Još nije prošlo mnogo vremena od ratova, koji su se ovde dogodili devedesetih godina. Napetost i dalje postoji. Pravog primirja još nema. Drugo, ipak se uzima u obzir realno stanje vlasti“, pojašnjava on.
Glavni cilj Zapada je da izvrši pritisak na Vučića, kako bi on izmenio svoju politiku vezano sa Kosovo i Metohiju i sankcije protiv Rusije. Planovi Zapada su „dosta jednostavni“, kaže Bocan-Harčenko.
Na pitanje da li će Srbija nakon izbora promeniti stav o sankcijama protiv Rusije, Bocan-Harčenko kaže da ne vidi znake koji bi ukazivali na to da bi se stav Srbije mogao promeniti, što potvrđuje i predsednik zemlje i govori o čvrstom stavu Srbije da ne uvodi sankcije protiv Moskve.
„To je za Srbiju neprihvatljivo. To je bio važan element pozicije (Vučića) i pre i posle izbora. Nema nikakvih naznaka (da bi moglo doći do promene u stavu)“, ističe on.
Dačić sledeće godine u Rusiji
Ambasador, takođe, otkriva da je u planu da ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić sledeće godine poseti Rusiju, budući da se njegova poseta ove godine, zbog obaveza povezanih sa izborima, nije odigrala. Ipak, kako kaže, za sada nema informacije o tome kada će se ona dogoditi, pošto situacija u Srbiji nije stabilna.
Kada je reč o sastanku predsednika Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina, Bocan-Harčenko kaže da se za sada ne vode nikakvi pregovori o njihovom susretu, iako se „kontakti, naravno, nastavljaju“.
Srbija ostaje naš partner
Govoreći o rezultatima saradnje za ovu godinu, ambasador kaže da se „može registrovati određeni napredak“ i dodaje: „Srbija ostaje predvidljiv partner sa kojim možemo da razvijamo obostrano korisne odnose“.
Rad na informacionom polju, takođe, daje mnoge rezultate, kaže on.
„Održavamo topao odnos Srba prema Rusiji, narodima naše zemlje i razumevanje oko toga šta se zaista dešava oko Ukrajine“.
Moskva je ponosna i na to što se razvijaju odnosi i u sferi kulture i obrazovanja: „Ovo je veoma važno, a potencijal saradnje daleko da se bliži kraju. Mogućnosti su velike“, zaključuje Bocan-Harčenko.
Trgovinski promet će na kraju ove godine iznositi oko tri milijarde dolara, što je manje nego prošle godine, ali ambasador kaže da postoji potencijal za rat i u tom segmentu.
„Razvoj suzbija okruženje Srbije, koje učestvuje u antiruskim sankcijama“, objašnjava Bocan-Harčenko.
Šta bi značio ulazak Srbije u NATO
Upitan da prokomentariše da li bi ulazak Srbije u NATO bio koristan za Alijansu, ambasador ističe da je Srbija neutralna zemlja, o čemu predsednik Srbije često govori.
Kako kaže, ukoliko bi Srbija i ušla u NATO, to za ovaj pakt ne bi bilo važno u vojno-tehničkom smislu, ali bi imalo značaj u smislu da bi to značilo proširivanje Alijanse i njeno približavanje granicama Rusije. Ovo se odnosi ne samo na Beograd, nego na sve zemlje Balkana, objašnjava Bocan-Harčenko.
S druge strane, ulazak Srbije u NATO bi mogao biti interesantan još zbog toga što bi to značilo da je priča o NATO agresiji za Beograd, navodno, zatvorena.
„Srbija je postala deo NATO, odnosno, to je već gotovo poglavlje. ‘Kao dogovorili smo se, to nije bolna tačka u odnosima Srbije i Zapada, sve je rešeno sporazumom, tema je zatvorena”.
