Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je osnivanje Zajednice srpskih opština dugogodišnja zakonska obaveza, da je međunarodna zajednica jedinstvena po tom pitanju i da očekuje od svakog premijera privremenih institucija u Prištini da to sprovede.
Lajčak je u intervjju za prištinsku Gazetu ekspres, osvrćući se na zahtev Prištine da Srbija potpiše evropski nacrt statuta za formiranje ZSO, rekao da to nije neophodno.
– Zakonski akt, kako je trenutno osmišljen, treba da bude interni dokument Kosova. Sa potpisom Kosova i Srbije, statut bi postao međunarodni sporazum, što nije – rekao je Lajčak.
Istakao je da je prihvatanje teksta statuta samo jedan element procesa i da su potrebni dodatni koraci sa strane Prištine za osnivanje ZSO.
Istakao je da multietnički karakter Kosova zahteva zaštitu manjina, što, kako je rekao, implicira da ponekad moraju da se preduzmu posebne mere kako bi se osiguralo da manjine uživaju punu i efektivnu jednakost.
– Ovaj koncept je u skladu sa međunarodnim standardima i takođe se odražava u celom ustavu Kosova. Kao takvu meru treba smatrati i stvaranje Udruženja, a to je čak i zakonska obaveza za Kosovo pošto je Skupština Kosova ratifikovala Briselski sporazum iz 2013. godine – ukazao je Lajčak.
Navodi da ZSO s jedne strane služi zaštiti prava zajednice kosovskih Srba, a sa druge zaštiti pravnog okvira.
– Osnivanje ZSO ima za cilj da stvori funkcionalan i institucionalizovan odnos između kosovskih Srba i kosovske vlade, istovremeno omogućavajući da se podrška srpske vlade zajednici kosovskih Srba pruži na transparentan način i u punoj saglasnosti sa evropskim normama i standardima – dodao je Lajčak.
Naglašava da je veoma važno da Srbi aktivno učestvuju u izbornom procesu, u lokalnoj vlasti, policiji i pravosuđu na severu KiM, kao što je to bilo u prošlosti.
“Osnivanje Zajednice bi svakako pomoglo, ali novi izborni proces treba da teče samostalno i pre osnivanja ZSO”, rekao je Lajčak.
Lajčak dodaje i da su u međuvremenu, zemlje članice EU odlučile da se pre kraja januara 2024. godine obaveze Srbije prema Sporazumu uključe u Poglavlje 35 i da je time dat jasan rok za formalizaciju Sporazuma.
Naodi i da je implementacija Sporazuma iz Brisela i Ohrida trenutno na čekanju zbog dodatnih zahteva za pojašnjenje tih dokumenata koje su Beograd i Priština poslali EU.
Lajčak kaže da je EU spremna na razumna prilagođavanja i pojašnjenja, kao i da trenutno radi na odgovorima.
– U oktobru su oba lidera izrazila načelnu spremnost da prihvate evropski nacrt statuta za osnivanje ZSO. Istovremeno, premijer Kurti je uslovio prihvatanje statuta potpisivanjem Sporazuma od strane Kosova i Srbije o putu normalizacije, njegovog aneksa, kao i samog statuta. Istovremeno, Srbija je dostavila dodatna pitanja za pojašnjenje. Moj tim je još jednom razmatrao pitanje formalizacije na zahtev Kosova i mi smo ponudili Kosovu nekoliko opcija u vezi sa tim i trenutno čekamo njihov odgovor – rekao je Lajčak.
Na pitanje da li su obe strane prihvatile evropski predlog za pridruživanje, Lajčak je rekao da jesu u načelu, ali i da je tamo zaključeno da je potreban dodatni rad pre nego što se počne sa implementacijom.
On dodaje i da do sada nijedna strana nije započela implementaciju, zbog čega je potreban poseban plan implementacije za pokretanje tog procesa.
Lajčak navodi da plan implementacije treba da pruži vodič korak po korak za implementaciju Sporazuma, kako bi se obezbedilo da se implementacija obaveza Beograda I Prištine odvija paralelno i da obezbedi da kada strane nešto sprovodu, zauzvrat dobiju nešto drugo.
– Tokom našeg poslednjeg sastanka glavnih pregovarača u novembru, obe strane su po prvi put prihvatile filozofiju takvog paralelnog i korak po korak pristupa. Razgovori o koracima i radnjama i njihovom redosledu se nastavljaju i očekujemo da će strane uskoro postići dogovor kako bi implementacija konačno počela – rekao je slovački diplomata.
Pojašnjava da se od Prištine očekuje da napreduje sa uspostavljanjem ZSO, a da se od Beograda očekuje da ispuni suštinske delove svojih obaveza iz Sporazuma i da taj proces mora da bude transparentan i pošten.
Lajčak kaže i da je mišljenje da nacrt statuta ZSO koji je ponudila EU “federalizuje” KiM nesporazum i da on poštuje “ustavni poredak” tzv. Kosova i njegove crvene linije, ali i sporazume iz 2013. i 2015. godine koji čine pravni osnov ZSO, plus relevantne međunarodne konvencije, kao što je evropska Povelja o lokalnoj samoupravi.
