U domaćinstvima u Srbiji godišnje se napravi 2,87 miliona tona otpada, a nakon ostataka hrane, građani najviše izbacuju prazne plastične i staklene flaše, kartonske, papirne i druge vrste ambalaža, koje zajedno čine 30 odsto ukupnog otpada na deponijama, podaci su NALED-a od ove godine. Iako kontejneri za razvrstavanje otpada postoje, kompletan sistem nije zaživeo u potpunosti.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, u toku 2021. prosečan stanovnik Srbije proizvodio je 1,14 kilograma komunalnog otpada na dnevnom nivou. Najveći udeo, od čak 46 odsto, u tome ima biorazgradivi otpad.
Kako bi sistem reciklaže trebalo da funkcioniše? Gradska čistoća iz Beograda objasnila je ranije da se „proces prikupljanja i transporta reciklažnog otpada vrši putem namenskih transportnih vozila sa lokacije prikupljanja do reciklažnog centra – Pogona za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina na dalji tretman sortiranja i baliranja“.
Ono što bi trebalo da se desi, nakon što se reciklažne kante isprazne, jeste tzv. sekundarna separacija, koja se, kako je pisao portal Klima 101 početkom ove godine, na teritoriji Beograda jedino vrši u sortirnici u Višnjičkoj ulici.
Međutim, taj deo procesa nekako nije zaživeo. A novinari portala Klima 101 su to i dokazali.
Naime, novinarka tog portala, u svrhu eksperimenta, bacila je plastičnu flašu u uličnu kantu za reciklažu, a u nju je ubacila GPS uređaj za praćenje, koji je trebalo da pokaže put plastične boce do reciklažnog centra, deponije ili nekog drugog mesta.
I videlo se da je upravo sekundarna separacija korak do kog nije stigla flaša sa trakerom.
Naime, postavljeni GPS traker završio je na – deponiji u Vinči.
„Kada god sam mogla, pratila sam aplikaciju na svom telefonu koja prikazuje njegovu rutu. Prvog dana, GPS traker lutao je mojim naseljem, verovatno u kanti sa točkovima ili vozilu komunalnih radnika, da bi se dva dana kasnije, preko Ceraka, Košutnjaka i Mitrovog brda – maltene sedam gora i nekadašnjeg Panonskog mora – zaputio ka Vinči, gde je posle nekoliko dana i nestalo signala“, pisala je novinarka.
U eksperimentu se, kaže, koncentrisala na male ulične kante za reciklabile koje su se poslednjih godina odomaćile na mnogim raskrsnicama širom prestonice, pre svega zato što su pristupačne, česte, i Beograđani usputno bacaju otpad u njih.
Takođe, ove kante su, po svemu sudeći, već predmet skepse među stanovništvom, a neretko se mogu čuti primeri ljudi koji su videli kako se reciklabilni deo otpada iz kante odmah prilikom sakupljanja meša sa ostalim otpadom, pisao je portal Klima 101.
„Da li nepoverenje opravdano? Sudeći po sudbini moje flaše kisele vode, izgleda da makar donekle jeste. Jedan veliki potencijalni problem je to što usled nepažnje i žurbe, i činjenice da je jedan od njihovih segmenata mešano đubre, u ovim kantama među reciklabilnim otpadom lako može da završi i – nereciklabilan, kao i hrana“, navela je novinarka.
To dovodi do kontaminacije sadržaja, a u takvoj situaciji sekundarna separacija je gotovo nemoguća, pre svega usled ekonomske neisplativosti. Ako se to dogodi, umesto da se proslede na reciklažu, reciklabili se ipak tretiraju kao „obično” đubre i idu na deponiju, čime se potpuno obesmišljava prisustvo segmenata za plastiku i papir.
Osim sistemskih problema, čini se da ni građani svoju odgovornost u upravljanju otpadom ne shvataju ozbiljno.
„Osnovna stvar koju građani mogu da urade je da se pridržavaju uputstava za razdvajanje koje su dobili i izbegavaju greške koje mogu da utiču na kvalitet materijala u kantama”, kažu stručnjaci.
Kako pravilno reciklirati u domaćinstvima
Pre reciklaže neophodno je skinuti čep, izbaciti tečnost, spljeskati ambalažu kako bi izašao vazduh i baciti je u odgovarajući kontejner za papir i karton, staklo i PET i limenke.
U kante za reciklažu ambalažnog otpada nikada ne treba stavljati:
Stiropor – odličan materijal za ponovnu upotrebu, ali ne i za reciklažu
Hrana – ostatke hrane je neophodno odvojiti od ambalaže i baciti u smeće ili napraviti kompost
Električni uređaji i baterije – predstavljaju poseban tok otpada i ne mogu se reciklirati zajedno sa ostalom ambalažom
Pelene – čiste i prljave pelene ne mogu da se recikliraju, te ih treba baciti u smeće
Uprljana i mokra ambalaža – mogu da ugroze proces reciklaže, te ih treba baciti u smeće
Odeća i obuća – moraju se odneti u centre specijalizovane za reciklažu/ponovno korišćenje odeće
Medicinski otpad – mogu izazvati ozbiljnu štetu po ljude i proces reciklaže, te ih treba baciti u posebne kontejnere za medicinski otpad
Na sajtu gdereciklirati.rs možete videti lokacije u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji na kojima možete odložiti svoj reciklažni otpad.
