Delovanjem ljudi, planeta je ušla u zonu koja ukazuje na dramatične promene. Rezultati ljudskog ponašanja počinju da budu osetni, dok u određenim segmentima, poput vazduha i vidljivi golim okom.
Science Advances naučna studija je pokazala da postoje prekoračenja šest od devet planetarnih ograničenja. Ketrin Ričardson, naučnica za sisteme Zemlje na Univerzitetu u Kopenhagenu, jedna je od vodećih autorki pomenute studije i kako je preneo magazin Smithsonian, rekla je da to nije granica za katastrofu, ali da jeste poziv za buđenje, poput krvnog prtiska u telu.
U nizu stručnih rasprava i neslaganja na ovu temu, jedina sloga struke primećena je na polju prevencije i da spas leži u deci i u tome kako ćemo im preneti poruku o tome kako da brinu o planeti i što je još važnije, zašto je to neophodno.
POSTAVLJA SE PITANJE, KAKO KOMUNICIRAMO SA DECOM, ŠTA JE SVE NJIHOV DOM?
Tokom jeseni, knjiga „Nešto zeleno“, autorke Aleksandre Bezmarević Stević, našla se u brojnim domaćinstavima, vrtićima i školama jugoslovenskog govornog područja.
Pomenuta autorka na svom Instagram blogu, koji prati više od ističe 100.000 ljudi, ističe važnost ekologije, kako na polju kozmetike koju koristimo, hrane koju jedemo, vode koju pijemo, načina na koji kuvamo i od nedavno kako da deci ekološke navike postanu normalna rutina, kroz igru.
„Nešto zeleno“ je knjiga koja se obraća direktno deci, specijalno je namenjena da komunicira važnost teme brige o planeti dečijim jezikom, u zabavnoj rimi i kroz prijemčive ilustracije.
Poziva decu na akciju, preuzimanje odgovornosti i daje konkretne korake i načine da budu deo velike priče.
Superjunaci su oduvek pravili „velike stvari“ i dokazano su najinteresantnija okupacija mlađe populacije. U knjizi „Nešto zeleno“ junaci postaju čitaoci, koji stihove iz knjige stave u praksu, a za to ih „knjiga“ nagrađuje i sličicama.
U recenzijama roditelja, koje možete pročitati na Instagram stranici „Nešto zeleno“, možete pročitati iskustva roditelja, koje deca opominju da štede vodu, ugase sijalice, kao i priče sa velikih odmora, gde se skuplja smeće sa drugarima, tačnije kao da je „papir lopta, a kanta koš“, kako sugeriše knjiga.
„Deca su bukvalisti“, neretko je naslov predavanja o roditeljstvu i to potpisuje pedagoška struka. Njima je potrebno da komuniciramo jasno, a davno je dokazano da od svih uspomena iz detinjstva, ostaju nam pesmice, rime i one prve knjige koje smo čitali.
Planeti je potrebna nova i mlada čitalačka publika, kao i roditelji koji će biti saigrači u igri zvanoj „uradi nešto zeleno“.
Na nama odraslima je da dopustimo da deca preuzmu ulogu junaka koji spašava planetu, da njihovu igru shvatimo ozbiljno i da je u njihove živote uvedemo što pre.
