Stare sorte u „Okviru života”

Članovi Ekološkog pokreta „Okvir života” osnovali su Istraživački centar za stare sorte voća i povrća i žitarica, koji je nedavno počeo sa radom u selu Paštrić kod Mionice. Ova institucija, jedinstvena u Kolubarskom upravnom okrugu, okupljaće naučnike, stručnjake i građane koji žele da doprinesu širenju znanja o starim sortama, baviće se prikupljanjem podataka o starim sortama, promocijom naučnih saznanja o njima, promocijom poljoprivrede i poljoprivrednih nauka, davati doprinos identifikaciji i karakterizaciji starih sorti… Sredstva za osnivanje centra obezbeđena su iz kampanje „Ostavi pečat, ne trag”.

Prema rečima biologa dr Ivane Radović, asistenta na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu i aktiviste „Okvira života”, centar bi trebalo da bude baza znanja o starim sortama voća, povrća i žitarica, ali i da predstavlja značajan iskorak u decentralizaciji dostupnosti naučnih sadržaja.

– Centar poseduje bazičnu opremu za rad sa starim sortama i edukativni prostor. Kao organizacija koja se bori za zdravu životnu sredinu, veoma nam je važno da u istraživačkom radu koristimo metode koje ni na kakav način ne zagađuju životnu sredinu – ističe Ivana Radović.

Ona najavljuje da će prvi rezultati rada istraživačkog centra biti prikazani na izložbama starih sorti voća i povrća u Paštriću i Mionici, odnosno Beogradu. Na prvoj će biti organizovana podela semenki autohtonih sorti povrća i žitarica, dok u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu sledi takmičenje učenika srednjih škola na temu starih sorti i tradicionalne poljoprivrede. Radove će ocenjivati stručna komisija, a tri najbolja dobiće sadnice za svoju školu.

U ovom kontekstu vredi podsetiti da je 2019. godine u Paštriću osnovana lokalna Banka gena i semena starih sorti „Zrno”, prva na Balkanu. Pored nje, u proteklom periodu osnovane su i lokalne banke semena u nekoliko mesta u Srbiji, organizovane su obuke za koordinatore posvećene načinima gajenja i očuvanja autohtonih sorti voća, povrća i žitarica, sakupljanju i skladištenju semena, bazama podataka, sve sa ciljem razmene biljnog materijala, identifikacije i stručne kategorizacije sorti.

Dr Ivana Radović, koja je koordinatorka banke semena, podseća da u ovom domenu postoji preko 300 različitih sorti, ali da će se tačan broj njihovih varijanti znati tek za nekoliko godina.

– Potrebno je određeno vreme za posmatranje sorte, izgleda, prinosa, kvaliteta i drugih osobina da bi se utvrdilo da li je reč o nečemu što nismo ranije imali u kolekciji ili je u pitanju duplikat. Iako zrna liče jedna drugima po izgledu, a poreklom su iz različitih krajeva zemlje, mogu se potpuno drugačije ponašati u istim uslovima, jer imaju različito poreklo i „kalila” su se u različitim uslovima duži period – ističe ona. I dodaje da pojedine sorte koje se nalaze u banci semena nemaju poznate narodne nazive i da još uvek nije sigurno da li one zadovoljavaju sve uslove da se tumače kao autohtone sorte. Ipak, i one se čuvaju, iako se ciljano ne sakupljaju.

Živopisni nazivi

Sa dugačkog spiska starih sorti, iz serije živopisnih naziva, vredi izdvojiti jabuke kolačare, kožuarke, ilinjače, petrovače, ivanjače, lepocvetke, zatim kruške kaluđerke ili vodenjake, lubeničarke, karamanke, šljivu ranku, pa grah poljak, krompir mesečar, kukuruz osmak…

Duhovna veza seljaka i zemlje

Lokalna banka semena „Zrno” osnovana je pre tri godine i Ekološki pokret „Okvir života” koordinira njen rad, navedeno je na sajtu te organizacije. „Zrno” je koncipirana kao „živa” banka semena i za njen uspešan rad ključno je uključivanje lokalne zajednice u kojoj su od posebnog značaja mala poljoprivredna gazdinstva. „Lokalne banke gena opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika i njihov dalji život i razvoj je rezultat duhovne veze koja postoji između srpskog seljaka i njegove zemlje”, stoji u pozivu entuzijastima koji gaje ili bi gajili autohtone sorte, da se pridruže radu lokalne banke semena…