Ukoliko bi Evropska unija odlučila da u poglavlje 35 u okviru pregovora o pristupanju Srbije EU unese i obavezu primene Sporazuma o putu normalizacije odnosa Srbije i Kosova iz februara ove godine i njegovog aneksa iz Ohrida, to bi praktično značilo da bez puštanja Kosova da pređe prag Ujedinjenih nacija, Srbija ne može da postane član Evropske unije.
U članu 4 Sporazuma o putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, naime, kaže se da se “Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”, samim tim i u Ujedinjenim nacijama, zbog čega je na prvom mestu ovaj sporazum i ostao bez potpisa Beograda.
Nakon što su pojedini mediji, posle uvida u nacrt zaključaka EU o Srbiji, objavili da će sredinom decembra Evropski savet tražiti od Evropske komisije da pre kraja januara 2024. dopuni merila za poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu sa odredbama pomenutih sporazuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će to jasno značiti da “EU ne želi Srbiju”.
– Ako stavite članstvo Kosova u UN, kao deo poglavlja 35, onda je jasno da ne želite Srbiju. Ja ne verujem da je to moguće i mislim da takvu odluku neće donetI – rekao je Vučić u petak.
Pritisak na vlast u Beogradu
Sagovornici Kosovo onlajna na ovu najavu različito gledaju. Dok jedni smatraju da bi ovakva odluka u Briselu značila da se od Srbije traži da se odrekne Kosova zarad ulaska u EU i da tim potezima EU ogoljeno poručuje da ne želi Srbiju u svojim redovima i vrši pritisak na nju, drugi ukazuju da su se Kosovo i Srbija pristajanjem u Briselu i Ohridu na nove sporazume obavezali da će oni ući u proces pregovora o daljim EU integracijama. Istine radi, bez stavljanja potpisa na te dokumente. Ističu, takođe, da je pitanje da li u Evropskom savetu u ovom trenutku postoji konsenzus da dođe do promene u poglavlju 35.
Književnik i novinar Živojin Rakočević kaže za Kosovo onlajn da ukoliko bi uslov Srbiji za ulazak u EU bio odricanje od Kosova, da ona za Srbe ne bi imala smisla, kao i da vrlo često deluje da Evropska unija jedva čeka da postavi neku prepreku ispred Srbije i Zapadnog Balkana kako ne bi postali deo EU, odnosno da međunarodna zajednica ne želi iskreno da vidi Srbiju u EU.
– Suštinski, ako je pitanje ulaska Srbije u Evropsku uniju odricanje od Kosova, a mi smo se odrekli svega realnog na Kosovu, sem članstva u Ujedinjenim nacijama, onda ta Evropska unija za Srbiju i većinu građana Srbije nema nikakog smisla, a za kosovske Srbe to bi bio još jedan u nizu poraza koje faktički živimo – naveo je on.
Rakočević ističe da se ne može očekivati da u bilo kojoj formi Srbija potpiše priznanje Kosova.
– Ako je u nadi da će nama biti bolje sve predato, onda taj potpis neće kosovskim Srbima značiti ništa, neće u suštini značiti ni Srbiji ništa. Sve je do te mere obesmišljeno da čak ni jednu Zajednicu srpskih opština ne možemo dobiti – rekao je Rakočević.
Suština je jasna, tvrdi on, radi se na tome „kako izbrisati kompletno nasleđe sporazuma koje smo imali u proteklom periodu i koji su samo na papiru garantovali naša prava“.
Prema oceni istoričara Stanislava Sretenovića, onaj ko želi da uključi sporazum iz februara i njegov aneks u poglavlje 35 u pregovorima Srbije sa EU taj Srbiji ne želi dobro.
Sretenović podseća da taj dokument nisu potpisali ni Beograd, ni Priština, i da je dogovor koncipiran u diplomatskim krugovima tako da svako može da ga tumači pozitivno.
– Unija može da kaže da je u jednom teškom, kritičkom trenutku za mir na Balkanu ipak došla do nekog dogovora, Srbija može da se ponada da će se rešiti pitanje nestalih i formirati ZSO, a Kosovo da će naterati EU da čini korake ka onome što oni očekuju u međunarodnim institucijama, a to je priznanje – pojašnjava Sretenović.
Da li postoji konsenzus u Evropskom savetu?
U takvoj konstelaciji snaga, kaže, ako dođe do unošenja Ohridskog dogovora u važan dokument EU, kao što je poglavlje 35 – to bi direktno značilo da se vrši pritisak na vlast u Beogradu. Vlast se time, dodaje on, praktično stavlja pred zid, u situaciju u kojoj će morati da povuče određeni potez, koji će onda Uniju i njene korake staviti u prvi plan.
Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić, međutim, ukazuje da su se Kosovo i Srbija još od samog dana pristajanja u Briselu i Ohridu na novi sporazum o putu ka normalizaciji, obavezali da će taj sporazum ući u proces pregovora o daljim EU integracijama, kako za Srbiju, tako i za Kosovo.
– Sada je u pitanju operacionalizacija, odnosno izmena poglavlja 35, kako bi se u to poglavlje za Srbiju uvrstile i odredbe iz ovih sporazuma, Ono što je nejasno u ovom trenutku je da li u Evropskom savetu postoji konsenzus svih zemalja članica EU da se ta promena desi – rekao je Mijačić za Kosovo onlajn.
Prema njegovim rečima, možda se određene članice EU neće saglasiti u ovom trenutku, ali Srbija svakako neće moći da pobegne od onoga na šta se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavezao u februaru i martu.
On pojašnjava i da uvrštavanje određenih stavki u poglavlje 35 nije tako jednostavan proces.
– Ranije je zajednička pozicija članica Evropske unije o poglavlju 35 kasnila dve i po godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, tako da taj proces nije tako jednostavno izvesti u ovako kratkom roku, ali jedno je sigurno, dalje implementacije neće biti dok se ne krene u kredibilan proces osnivanja ZSO – ističe Mijačić.
“Predlog EU je u interesu Srbije”
Pravnik Milan Antonijević je mišljenja da na predlog EU i sve što dolazi a vezano je za poglavlje 35, treba gledati kao na stvari koje su u interesu Srbije i možda još više naroda koji živi na Kosovu. Ističe da je važno da se što pre pronađe način za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine zato što svakodnevni incidenti predstavljaju smetnju za srpsku zajednicu koja je odlučila da živi na Kosovu.
Komentarišući mogućnost da prijem Kosova u UN bude uslov za ulazak Srbije u EU, Antonijević ocenjuje da je reč o periodu koji dolazi za sedam, osam godina.
– Nadam se da će do tada odnosi i život u našem regionu biti bez ikakvih trzavica, bez bezbednosnih rizika. Očekivanja da Srbija prizna Kosovo na jedan jasan način je nešto što treba da bude i u javnom diskursu, o tome treba razgovarati, ima institucija koje bi time trebalo da se bave – a pre svega misllim na Narodnu skupštinu i na Vladu, kao i na samog predsednika koji zajedno sa svojim timom pregovara o normalizaciji odnosa – ističe Antonijević za Kosovo onlajn i dodaje da ne očekuje da se takva rasprava uskoro nađe na dnevnom redu, ali i da na bilo koji način ometa evropske integracije.
– Ali u jednom periodu, mi kao narod i društvo, i kao država, moramo da postavimo pitanje šta garantuje dugoročan mir, šta je u interesu ostanka i opstanka srpske zajednice na Kosovu. Da li ovakav vakuum u kome srpska zajednica na Kosovu živi, doprinosi tome da njihov život bude kvalitetan, da mogu ekonomski i na svaki drugi način da se razvijaju, ili svedočimo nečemu što je jedan tihi i spori egzodus, to jest odlazak porodice po porodice sa Kosova, što zaista mislim da nije nešto iza čega Srbija ni na koji način i bilo kada može da stane – ocenio je Antonijević.
