Popust na plaćanje računa za struju, u oktobru je ostvarilo svako drugo domaćinstvo u Srbiji, i taj podatak u najvećoj meri treba povezati sa težnjom građana da u uslovima ekonomske krize i rasta cena električne energije što manje opterete svoj kućni budžet, smatra domaća stručna javnost.
Popust zbog uštede električne energije, kako je saopštila Elektroprivreda Srbije, u oktobru 2023. godine ostvarilo je 1.870.469 domaćinstava. Najveći popust od 40 odsto dobilo je 30 odsto domaćinstava, dok je za 12 odsto korisnika račun manji za 20 odsto.
Od ukupnog broja domaćinstava koja su mogla da ostvare uštedu, više od 58 odsto smanjilo je potrošnju struje za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine.
Prema podacima Elektroprivrede Srbije u oktobru ove godine električnu energiju uštedelo je 1,87 miliona kupaca, dok je u oktobru prošle godine ta brojka bila 1,5 miliona kupaca.
Dodatni popust ove godine je i umanjenje od pet odsto ukoliko domaćinstva korišćenje električne energije u nižoj tarifi uvećaju za pet odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Tu pogodnost ostvarilo je 374.579 domaćinstava, odnosno 11 odsto.
Osim što su građani ostvarili popust za racionalno korišćenje električne energije, ukupna potrošnja domaćinstava manja je za 8,75 odsto u odnosu na oktobar 2022. godine, odnosno 20,16 odsto u odnosu na oktobar 2021. godine.
Eksperti pak smatraju da masovna štednja struje u Srbiji nije plod želje građana da racionalno troše električnu energiju i povećaju energetsku efikasnost u svojim domovima već u prvom redu nakana da u uslovima skupih energenata što manje potroše za plaćanje računa, makar se odrekli i komfora.
Popust je razlog, zbog čega se, primera radi, veš mašina i bojler, primera radi, uključuju posle ponoći kada je tarifa za potrošnju struje jeftinija.
S obzirom da je struja u Srbiji sve skuplja, po osnovu sporazuma koji je Vlada sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom zarad dobijanja novih kredita, veliki broj građana koristi svaku priliku da uštedi na potrošnji električne enerfije.
U razloge zbog kojih je štednja struje u tekućoj zimskoj sezoni veća nego u prethodnoj mogu se, ipak, uvrstiti i činjenica da je oktobar ove godine bio najtopliji u istoriji merenja temperature kao i da je sistem daljinskog grejanja u Srbiji ove godine startovao 15. oktobra, kako je i uobičajeno, umesto 1. novembra, što je zbog štednje energenata bio slučaj 2022. godine.
Da građani u Srbiji struju štede pretežno zbog lošeg materijalnog položaja najbolje ilustruju podaci da su minimalna zarada, koja će važiti od 1. januara sledeće godine kao i prosečna plata i dalje niže od iznosa minimalne potrošačke korpe za maj ove godine, koja je oko 52.000 dinara.
Polovina svih zaposlenih u Srbiji radi za sumu ne veću od 66.000 dinara a struja je, sa druge strane, u ovoj godini poskupela čak tri puta, za po osam odsto.
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe da svakako treba uzeti u obzir to da motiv za štednju izazivaju razni faktori ali, kako kaže, nema dilemu da je u Srbiji najdominantniji socijalni, te da građani štede iz egzistencijalnih razloga u uslovima visoke inflacije.
– Potpuno je jasno da ljudi žele da uštede u kriznim uslovima. Ranije, dok je cena struje bila niža nego što je to sada slučaj građani su znatno češće koristili struju da bi se grejali.
Ono što je evidentno je da su egzistencijalni razlozi ti što se struja manje troši a ne želja građana da je racionalno koriste i podstiču razvoj energetske efikasnosti – objašnjava naš sagovornik.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević takođe smatra da je materijalni momenat presudan u slučaju domaćinstava koja se odlučuju za štednju električne energije zbog popusta.
– U kojoj meri će građani štedeti struju zavisi od njihovog socijalnog položaja kao i informisanosti o potrebi povećanja energetske efikasnosti. U konkretnom slučaju u Srbiji osnovni razlog štednje je ekonomski jer domaćinstva u kriznim uslovima žele da zaštite svoj životni standard. Nužno je da se struja troši racionalno i na nadležnima je da pospeše energetsku efikasnost a mediji bi trebalo da imaju edukativnu ulogu kada je reč o toj temi – zaključuje naš sagovornik.
