U Berlinu postoji veliki broj galerija i radi mnogo umetnika, ali je za svakog umetnika veliki prestiž ako dobije mogućnost da svoje radove prikaže u nekoj od galerija. To je nedavno pošlo za rukom, beogradskom konceptualnom umetniku, Saši Pančiću. U galeriji Roneva, u berlinskom Šenebergu, otvaranju njegove izložbe, prisustvovala je između ostalih i ambasadorka Srbije dr Snežana Janković, mnogi drugi gosti, naši ljudi ali i brojni Nemci.
Saša Pančić, pored brojnih nagrada koje je tokom svoje karijere osvojio, ne krije oduševljenje što konačno i berlinski ljubitelji umetnosti imaju mogućnost da se upoznaju sa njegovim radovima.
– Jako lepo sam primljen ovde u Berlinu, a ambasadorka dr Snežana Janković je izuzetno ljubazna, pokazujući iskreno interesovanje za umetnost. Umetniku mnogo znači kada ima i podršku naše ambasade u zemlji u kojoj izlaže. Veoma mi je prijatno ovde u galeriji, atmosfera je vrlo lepa večeras.
Predstavljanje berlinskoj publici vidi kao jednu novu dimenziju i nadgradnju dosadašnjeg, veoma bogatog stvaralaštva. O svom putu do galerije Roneva, Pančić navodi:
– Zahvaljujući prijateljima uspostavio sam kontakt sa vlasnikom galerije, Rodžerom Vašingtonom. Naravno kontakt nije bio dovoljan, neophodno je da se galeristi dopadnu radovi i da se uklapaju u njegov pogled na umetnost, estetske i druge kriterijume. Sve se to nekako poklopilo, i zahvaljujući tome, evo mojih radova u Berlinu. Umetnička scena ovde mi je poznata, iako živim u Beogradu, jer je danas preko interneta sve dostupno. Radovi ovog formata u istom pismu su specijalno rađeni za Rodžerovu galeriju, pri tome je bilo neophodno da budu u formi u kojoj se mogu transportovati do Berlina. Sa Rodžerom je dogovor o mojoj izložbi veoma brzo pao, a ovo je jako dobro mesto što su mi potvrdile kolege koje ovde žive. Sa Rodžerom je na pomolu višegodišnja saradnja i slede nam zajednički poduhvati na duge staze – kaže Saša.
Vlasnik galerije, Amerikanac Rodžer Vašington, izuzetno je zadovoljan Sašinom postavkom, a govori i o svom bogatom galerijskom iskustvu širom sveta:
– O Saši sam čuo preko prijatelja, oni su mi preporučili njegove radove, kojima sam veoma impresioniran, i ovo je tek početak naše saradnje. Počeo sam pre petnaestak godina u Americi, onda nastavio u Parizu 2009, a u Berlinu od 2014. kao galerista. U međuvremenu sam bio aktivan i u Bangkoku na Tajlandu. Trenutno sa suprugom Kristinom živimo u marokanskom gradu Rabatu, gde ona radi kao ataše za kulturu u švajcarskoj ambasadi, a delom živimo i ovde u Berlinu. Odlučio sam se za Berlin, kome se uvek vraćaju mnogi umetnici – ističe Vašington za “Vesti”.
Povezujemo se
Vladimir i Tijana Vujović nisu hteli da propuste otvaranje izložbe, na koju su došli sa najmlađim članom porodice, sinom koji ima tek dva i po meseca.
– Ovo nam je četvrta godina u Berlinu. Ja sam ekonomista, a supruga je arhitekta i radimo za veliku firmu koja se bavi onlajn trgovinom u oblasti mode. Imamo puno kontakata sa našim ljudima, ali oni uglavnom nisu međusobno dovoljno povezani, pa se trudimo da malo radimo i na toj integraciji, u čemu nam je i ambasadorka mnogo pomogla. Nastojimo da budemo povezani sa ljudima naših godina, onoliko koliko je to moguće. Uglavnom su to pretežno lekari, koji su tek skoro ili relativno skoro došli u Berlin. U naš Beograd odlazimo više puta godišnje, ali sada, od kako nam se rodio sin, još nismo bili. On ima tek dva i po meseca, zove se Petar Rade Vujović, kako se punim imenom zvao i vladika Rade, naš veliki pesnik i filozof, Petar II Petrović Njegoš – kaže Vladimir.
Beograd drugi zavičaj
Među brojnim Nemcima koji su prisustvovali otvaranju izložbe, našla se i Silke Tos. Ona perfektno govori srpski jezik, koji je naučila tokom diplomatskog angažovanja u Beogradu.
– Sašu sam upoznala pre 3-4 godine u Beogradu, odakle sam se vratila 2021. Već tada sam imala želju da Saši omogućim da svoje radove predstavi i na nekoj izložbi ovde u Berlinu. Ta želja mi se konačno ostvarila. Posebno mi se dopala jednostavnost i simboličnost njegovih radova, ne sumnjam da će imati uspeha i ovde u Berlinu. U Beogradu sam bila diplomatski angažovana i to je za mene bilo jedno jako lepo vreme, jer sam se tamo osećala kao kod kuće. Meni je Beograd zaista drugi zavičaj. Stekla sam puno prijatelja, nedostaje mi ta toplina ljudi, fenomenalna hrana, klima, a posebno u ovo doba godine, miris ajvara koji zanosno dopire iz mnogih domova i širi se ulicama Beograda.
Planiranje
Posle osnovnih i postdiplomskih studija na Likovnoj akademiji u Beogradu Saša živi kao slobodni umetnik i redovno izlaže u prestonici Srbije.
– Te izložbe moraju da se planiraju i po dve godine unapred. Po povratku u Beograd, sledi moja izložba u galeriji “Vasić”, iduće godine u muzeju “Cepter”, a 2025. u Legatu “Čolaković”, paviljonu Muzeja savremene umetnosti.
