Prema računici sindikata, 150.000 dinara je minimalan iznos koji bi u ovom trenutku u Srbiji mogao da podmiri realne troškove života zaposlenih građana. Ipak, stvarnost je nešto drugačija, jer u julu ove godine prosečnoj tročlanoj porodici u Srbiji bilo je neophodno bezmalo 100.000 dinara da bi zadovoljila osnovne potrebe kada je reč o namirnicama, obrazovanju, zdravstvenim uslugama i prevozu. To je za oko 13.160 dinara više u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je prosečna potrošačka korpa iznosila 86.840 dinara.
– Oko 1,2 miliona zaposlenih u Srbiji prima iznos između minimalne zarade (trenutno oko 40.000 dinara) i medijalne zarade (oko 65.000 dinara). Njima je najteže, oni ne mogu da napune potrošačku korpu, dok dve trećine zaposlenih, a to je oko milion i po građana, ne može da sustigne prosečnu platu od 86.840 dinara. To znači da većina nema za prosečnu potrošačku korpu, koja inače ni ne zadovoljava egzistencijalne potrebe radnika i njegove porodice – podseća Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Naglašava da zaposlenima sa prosečnim dohotkom od 720 evra faktički fali još 100 evra mesečno, da bi mogli da napune prosečnu korpu.
Inače, prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrži proizvode i usluge koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu. Razlika je u tome što minimalna potrošačka korpa sadrži manji broj proizvoda i usluga i manju količinu hrane. Vuković ukazuje na to da je sadržaj minimalne potrošačke korpe nedopustivo nizak. Njome je, recimo, predviđeno 500 grama limuna, 200 grama stišnjene šunke, 300 grama oraha, 700 grama junetine, 100 grama čokolade…
– Dobar primer je i predviđena količina vode u prosečnoj potrošačkoj korpi. Njome se računa da tročlana porodica može da popije 18 litara tečnosti mesečno. To u principu znači da dnevno član porodice ima na raspolaganju dva decilitra vode – napominje Vuković. Pita se šta treba da rade, recimo, građani Zrenjanina koji nemaju česmovaču na raspolaganju.
– Oni nemaju drugu mogućnost sem da kupuju vodu. Preporuke su da svaka osoba mora da popije najmanje litar i po vode dnevno. To znači da je tročlanoj porodici potrebno najmanje 135 litara mesečno, a u prosečnoj potrošačkoj korpi im je na raspolaganju samo 18 litara – nabraja Vuković.
Da je potrošačka korpa arbitrarna kategorija kojom se utvrđuje koliko bi stvarno trebalo jedna porodica mesečno da potroši, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.
– Ipak, sama potrošnja ljudi se menja, pa tako i iznos korpe, ali 100.000 dinara koliko iznosi prosečna korpa nije realna slika stanja na tržištu. Jer, najviše je poskupela hrana koja ima najveći udeo u potrošačkoj korpi. Da li je i to povećanje našlo svoje pravo mesto u računanju korpe, ne bih znao, ali treba biti obazriv – navodi Kovačević. Dodaje da korpa ne prati dovoljno rast cena, budući da se beleži konstantan pad kupovne moći građana.
– Pošto se nedovoljno uvažava brzi rast cena kod nas, potrošačka kopra je samo jedan optimistički prikaz stvarne potrebe građana – zaključuje Milan R. Kovačević.
