Tako minimalna potrošačka korpa za jul, za ishranu tročlanog domaćinstva predviđa 25.265 dinara mesečno.
Za mesec od 30 dana, to je samo 842 dinara dnevno.
Da li troje ljudi mogu da se prehrane i kakav je kvalitet njihove ishrane, ako na raspolaganju imaju tako mali iznos novca?
Prema podacima portala Cenoteka koji prati cene u većim prodajnim lancima, najniža cena kilograma svinjskog mesa je 830 dinara, pileći file nije moguće pronaći ispod 600 dinara po kilogramu, dok juneći but bez kostiju deluje nedostižno sa najnižom cenom od 1.150 dinara.
Crveni krompir može da se nađe najjeftinije za 70 dinara po kilogramu. Pasulj je moguće pronaći po 259 dinara po kilogramu. Dok 500 grama pirinča može da se kupi za 145 dinara.
Jabuke u pojedinim većim marketima mogu da se nađu po ceni od 90 dinara po kilogramu, a banane od 190 dinara. Pomorandže je teško pronaći za manje od 260 dinara, a limun za manje od 100 dinara.
Belo pšenično brašno može da se pronađe na pojedinim akcijama za 60 dinara po kilogramu. Zatim 10 komada jaja može da se pronađe po ceni od 170 dinara, odnosno 17 dinara po komadu.
Suncokretovo ulje može da se pronađe za 130 dinara za litar.
Litar dugotrajnog mleka moguć je kupiti za 120 dinara, a svežeg za 130. Sa druge strane, kilogram jogurta je moguće pronaći za 140 dinara.
Ono što je bitno napomenuti jeste da su mahom ove cene trenutne i akcijske.
Ipak, ono građani koji imaju više vremena i strpljenja mogu da prođu i jeftinije ukoliko svoje namirnice kupuju na pijacama ili nekim drugim prodajnim mestima, što potvrđuje i jedna od domaćica čija je porodica prinuđena da živi na budžetu bliskom minimalnoj potrošačkoj korpi.
„Čitav prošli mesec imala sam dnevni budžet od oko 850 dinara za doručak, ručak i večeru. Tročlana smo porodica i, priznajem, da nije bilo lako. Cene su katastrofalno visoke. Odlučila sam da ne idem u obližnji „Maksi“, već da pokušam da nas prehranim s pijace koja mi je preko puta kapije. Tamo mogu da kupim sve na komad“, kaže za Danas domaćica iz Pančeva.
Kako dodaje, za doručak je pravila palentu, koju je kupovala u „zdravoj hrani na merenje“, jaja, ovsene pahuljice, takođe, kupljene na meru.
Za ručak, kako kaže, uvek je bilo „nešto kuvano“, dok je večera napravljena od „onoga čega ima u kući“.
„Ovako bi izgledali obroci za jedan dan na koje sam mogla da potrošim 850 dinara. Ujutru palenta i jogurt, oko 200 dinara. Za ručak dva bataka dinstana u crnom luku. To bi me koštalo 500 dinara. Večera – fukačo. Mesim testo od brašna, kvasca i vode, rastanjim ga, stavim u pleh i po njemu poređam šta imam u kući od povrća. Na primer, ako nemam paradajz, onda kupim dva komada, iseckam ih sitno i rasporedim po površini. Pospem origano po tome i to je to“, opisuje ona.
Napominje da u dvorištu gaji bosiljak i ruzmarin, koje obilno koristi kao začine za skoro sva jela.
„Hleb ne jedemo u velikim količinama, ali kupujem onaj od 70 dinara. Ako ostane od ručka, od njega za večeru napravim bruskete. Dešava mi se na pijaci da mi prodavci, od kojih redovno kupujem, natrpaju u kesu, osim onoga što sam platila, i šargarepe, beli luk ili neko drugo voće i povrće. Priznajem da mi je smišljanje jelovnika za čitav dan bio veći izazov od svega što sam dosad pokušavala da uradim. Cene su jezivo visoke. Ako, na primer, moram da kupim neku hemiju, onda to planiram tri dana unapred. Skuvam za dva dana, recimo krompir paprikaš čiji me sastojci koštaju 500 dinara jer stavim mnogo više krompira nego ostalih sastojaka, da bih mogla da kupim šampon ili deterdžent za sudove“, opisuje naša sagovornica.
Kako dodaje, jako je teško pojesti tri obroka u danu za sedam evra ili oko 850 dinara.
Prema podacima o minimalnoj potrošačkoj korpi za jul 2023. godine, tročlano domaćinstvo moguće je da mesećno izdvoji oko 5.450 dinara za sveže i prerađeno meso.
Voće i povrće, kao i prerađevine od voća i povrća moguće je kupiti u vrednosti od oko 5.200 dinara, a svega 100 dinara više moguće je izdvojiti za mlečne proizvode i jaja.
Dijetoterapeutkinja Budimka Novaković za Danas objašnjava da je sastav ove minimalne potrošačke korpe nutritivno neodgovarajući.
„Namirnice iz potrošačke korpe omogućavaju preživljavanje tokom mesec dana, ali izbor namirnica u minimalnoj potrošačkoj korpi ne podržava dobro zdravlje“, ukazuje ona.
Novaković naglašava da potrošačka korpa treba da sadrži, pre svega, više sirovog povrća i voća, a da konzervisano povrće, kao i da sokovi nisu potrebni.
„Hleb, testenina, brašno proizvedeno od celog zrna žitarica treba da su u minimalnoj potrošačkoj korpi, dok beli hleb, burek, slano trajno pecivo, zamrznuto lisnato testo, kukuruzno brašno i slični proizvodi nisu potrebni u minimalnoj potrošačkoj korpi“, kaže naša sagovornica.
Novaković dodaje da je potrebno više „mršavog“ (nemasnog) mesa.
„Suva svinjska rebra, suvi svinjski vrat, slanina, čajna kobasica, viršle, mortadela, stišnjena šunka i jetrena pašteta nisu nutritivna preporuka za ishranu bilo koje uzrasne grupe stanovništva“, pojašnjava ona.
Naša sagovornica smatra da jestivo nerafinisano ulje treba da postoji u ovoj potrošačkoj korpi, a da margarin i svinjska mast, takođe, nisu nutritivna preporuka za ishranu bilo koje uzrasne grupe stanovništva.
„Nijedan prehrambeni proizvod iz podgrupe „ostali prehrambeni proizvodi“ nije potreban za bilo čiju ishranu“, pojašnjava ona.
Novaković napominje i da zaslađeni napici, kola napici i sokovi ne treba da se nalaze u minimalnoj potrošačkoj korpi.
„Izostavljanjem navedenih, zdravlju nepotrebnih, a ponekad i štetnih namirnica oslobodila bi se sredstva za više zdravlju korisnih namirnica“, ističe ona.
Pitali smo i naše čitaoce na Fejsbuku da li bi mogli da se prehrane sa tim novcem i dobili smo najrazličitije odgovore.
„Verovatno, hipotetički, to bi mogli ljudi koji žive na selu i imaju svoje voće, baštu s povrćem i kokoške. U gradskoj sredini to je nemoguće“, navela je jedna čitateljka.
Drugi smatraju da možemo, ukoliko se ne hranimo zdravo.
„To je jednoj osobi za jedan obrok i to ako pravi sendvič, a ako kuva, onda nije dovoljno“, glasi jedan komentar.
