„Kada radite ono što volite, naporno radite, ali vam to ne smeta jer uživate, a svakako težite i prepoznavanju vašeg rada od strane naučne i društvene zajednice“.
To za Danas kaže Mirjana Kostić, profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF), jedna od najzaslužnijih što je, prvi put otkako je rangiran na Šangajskoj listi, Beogradski univerzitet zauzeo visoko 40. mesto, i to u oblast nauka i inženjerstvo tekstilnih materijala.
Profesorka Kostić ovaj rezultat vidi kao odraz dugotrajnog i posvećenog rada svih svojih kolega sa Katedre za tekstilno inženjerstvo, sa TMF-a u celini, kao i ostalih kolega sa Univerziteta u Beogradu sa kojima imaju odličnu saradnju.
– Svi mi zajedno smo svojim radom doprineli ovako visokom plasmanu na Šangajskoj listi u ovoj oblasti – kaže Kostić.
Nauka i inženjerstvo tekstilnih materijala je ove godine prvi put izdvojena kao zasebna disciplina na Šangajskoj listi po naučnim oblastima, a do sada je bila analizirana u okviru inženjerstva materijala. Čime se konkretno bavite?
– Radi se o relativno „maloj“ disciplini, ako posmatramo broj univerziteta na kojima se proučava, odnosno broj univerziteta koji su rangirani u ovoj oblasti, ali disciplini veoma značajnoj za svakog pojedinca, imajući u vidu zastupljenost tekstilnih proizvoda u našim životima. Ova oblast obuhvata istraživanje i razvoj konvencionalnih i novih tekstilnih materijala i procesa za njihovo dobijanje, uz uvažavanje svih ekoloških aspekata. Kada su u pitanju tekstilni materijali, posebno bih istakla funkcionalne tekstilne materijale, koji ne samo da se koriste za izradu odevnih predmeta sa specifičnim svojstvima, kao što su antimikrobna, UV zaštitna svojstva ili sposobnost samočišćenja, već i u oblasti tehničkog tekstila poput medicinskog tekstila, tekstilom ojačanih kompozitnih materijala i slično.
U kojim oblastima se primenjuju rezultati vaših istraživanja?
– Što se konkretnih istraživanja tiče, tim istraživača sa Tehnološko-metalurškog fakulteta kome ja pripadam, zajedno sa kolegama iz Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta, radi na razvoju novih materijala na bazi celuloze. Napomenula bih da je celuloza, s obzirom da se nalazi u ćelijskim zidovima biljaka, najrasprostranjeniji prirodni polimer (godišnja proizvodnja oko 1,5 1012 tona) koji sve više dobija na značaju. Ovo tim pre što se u poslednje vreme sve više orijentišemo ka ekološkim i održivim hemijskim tehnologijama, zbog čega značaj bioobnovljivih resursa, kao što je celuloza, postaje sve veći. Primenjivosti naših rezultata svakako doprinosi saradnja sa međunarodnim industrijskim partnerima, uključujući vodećeg svetskog proizvođača pigmenata i funkcionalnih minerala sa sedištem u Švajcarskoj, Omia International AG., kao i akademskim partnerima sa u svetskim okvirima prepoznatom ekspertizom u oblasti prerade i karakterizacije celuloze i celuloznih materijala, poput Alto univerziteta iz Finske. U okviru naših poslednjih istraživanja razvili smo kompozitni celulozni filament poboljšanih mehaničkih svojstva. Važno je istaći da smo kao izvor celuloze koristili otpadni kancelarijski papir čime se valorizuje, odnosno ponovo koristi celulozni otpad odbačen iz toka reciklaže. Za istog stranog partnera razvili smo i kompozitne biorazgradive malč filmove na bazi celuloze i proteina izolovanog iz perja. Primena ovih filmova u poljoprivredi bi doprinela bržem rastu biljaka, uz manju upotrebu vode i herbicida, što bi poboljšalo održivost poljoprivredne proizvodnje.
Šangajska lista po naučnim oblastima se od „obične“ liste razlikuje i po tome što vrednuje naučne radove objavljene u najcenjenijim časopisima. Kako se to postiže u uslovima u kakvima se danas nalazi nauka i visoko obrazovanje u Srbiji? Vi i Vaše kolege se očigledno uspešno nosite sa međunarodnom konkurencijom.
– Svakako bih istakla značaj povezivanja sa naučnicima sa drugih institucija. Napomenula bih i da je u akademskoj zajednici Tehnološko-metalurški fakultet poznat po dobroj saradnji i podršci među kolegama kako unutar fakulteta, tako i sa kolegama sa drugih intitucija. Kada je u pitanju saradnja moje grupe istakla bih dugogodišnju saradnju sa kolegama sa Fizičkog fakulteta, kao i saradnju sa Univerzitetom prirodnih resursa i prirodnih nauka (BOKU) iz Beča, Alto univerziteta iz Helsinkija, Univerziteta iz Maribora i Univerzitetom Franš-Komte iz Bezansona. Upravo ta međunarodna saradnja je često bila ključ u rešavanju različitih problema sa kojima se istraživači u Srbiji neretko suočavaju, poput nedostatka neke opreme, dugih rokova isporuke opreme i hemikalija, problema sa popravkom uređaja i slično.
Obično se u javnosti „meri“ koliki je doprinos istraživača sa fakulteta, a koliki sa instituta kada je reč o rezultatima na Šangajskoj listi. Neke Vaše kolege kažu da je ovo dokaz da je nauka na TMF izuzetno jaka. Ima li uopšte konkurencije između vas koji se bavite ovom disciplinom?
– Mi na TMF jako držimo do timskog rada i samo timskim radom možemo savladati različite prepreke i izazove koje istraživanje sa sobom nosi. Naša vrata su otvorena za kolege sa drugih institucija, ali moram da kažem i da nam druge institucije rado otvaraju vrata, pa onda bih mogla reći da je ovo rezultat tih „otvorenih vrata“. Slažem se da je nauka na TMF izuzetno jaka i da zaista imamo odlične rezultate. Mislim da je to plod dugogodišnje politike koju TMF vodi kada su u pitanju naučna istraživanja.
