Kolike će biti ekonomske posledice sukoba Izraela i Hamasa još je rano proceniti. Stav MMF je da će rat Izraela i Hamasa „verovatno naneti štetu“ drugim ekonomijama na Bliskom istoku. Svetski analitičari navode da će ekonomski uticaj prvenstveno zavisiti od toga da li će se, i koliko, sukob proširiti, što će se svakako odraziti na cenu nafte, svetsku inflaciju i privredni rast, što bi uticalo i na Srbiju.
Sukob Izraela i Hamasa počeo je 7. oktobra napadom Hamasa na kibuc u Izraelu u kojem se održavao muzički festival.
U subotu, dvadeset i prvog dana rata u Gazi je počela i kopnena invazija izraelske vojske, a zvanični Tel Aviv obacio je poziv na prekid vatre nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se poziva na uspostavljanje „humanitarnog primirja“.
MMF: Šteta ekonomijama na Bliskom istoku
Nešto ranije, u sredu, izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva istakla je da će rat Izraela i Hamasa verovatno naneti štetu drugim ekonomijama na Bliskom istoku, uključujući Egipat, Liban i Jordan.
„Kanali uticaja su već vidljivi“, rekla je Georgieva u sredu na Inicijativi za buduće investicije (FII) u Saudijskoj Arabiji.
Turizam će, kako prenosi CNN, verovatno biti pogođen, a troškovi osiguranja kretanja robe će porasti.
Investitori će takođe biti oprezniji u pogledu putovanja u region, a postoji i rizik od većeg broja izbeglica u zemljama koje „već prihvataju više“, dodala je ona.
„MMF vidi svetsku ekonomiju kao izuzetno otpornu, ali još više – zabrinutu zbog rata“, rekla je Georgieva.
Sudeći prema njenim rečima, efekti rata na ekonomiju će verovatno biti sve veći, iako su, kako je navela, finansijska tržišta za sada relativno optimistična u pogledu posledica.
Rano za razmatranje posledica
Prema rečima ekonomiste Mihaila Gajića, još je suviše rano razmatrati eventualne ekonomske posledice ovog sukoba po ostatak sveta, a time i Srbiju.
„To su sada više neki posredni efekti – da li će izraelske kompanije da investiraju u inostranstvu ili ne. Kada je reč o Srbiji, izraelski startap sistem počeo je da kreira veze u našoj zemlji – od fondova, pa do kompanija koje se povezuju. Ali, ponavljam, još je suviše rano govoriti o mogućim ekonomskim posledicama“, naveo je Gajić.
On ističe da, kada je reč o direktnim efektima po svetsku ekonomiju, Gaza, kao mala zatvorena enklava, nema veze sa globalnom ekonomijom.
Ali, trenutno postoje indikretni efekti kroz kratkoročni porast cena nafte.
„Sve zavisi da li će se sukob Izraela i Hamasa dalje širiti“, navodi Gajić.
Upravo je i agencija za kreditni rejting S&P Global ocenila da bi se borbe u Gazi mogle proširiti, što bi rezultiralo većim udarom po izraelsku ekonomiju.
S&P Global je u utorak snizio ocenu Izraela sa „stabilnih“ izgleda na „negativne“.
„Negativni izgledi odražavaju rizik da bi se rat Izraela i Hamasa mogao dalje proširiti ili značajnije negativno uticati na kreditne pokazatelje Izraela nego što očekujemo“, saopštila je agencija za kreditni rejting.
Tri scenarija nastavka sukoba
Ekonomisti svetske agencije Blumberg analizirali su potencijalne ekonomske efekte sukoba Izraela i Hamasa. Oni navode da sve zavisi od toga kako će se rat razvijati u predstojećim nedeljama i mesecima.
„U svim ovim slučajevima pravac je isti — nafta će biti skuplja, inflacija veća, a privredni rast sporiji – ali je konkretna veličina uticaja – različa. Što se sukob više širi, njegov uticaj postaje sve više globalni, a sve manje regionalni“, ukazali su ovi ekonomisti.
Scenario 1 – ograničeni rat
Prva opcija je da sukob ostaje uglavnom ograničen na Gazu i Izrael.
U ovom slučaju globalni uticaj bi bio ovakav: barel nafte bi poskupeo za četiri dolara, privredni rast pao za 0,1 procentni poen, a inflacija porasla za 0,1 procentni poen na svetskom nivou, predviđeno je ovom procenom.
Scenario 2 – „proksi“ rat
Ukoliko sukob ne ostane ograničen, pretpostavka je da se preliva na susedne zemlje poput Libana i Sirije u kojima postoje moćne paravojne formacije koje podržava Teheran – što ga, kako ocenjuju ovi ekonomisti – u suštini pretvara u posredni rat između Izraela i Irana (takozvani „proksi rat“ – rat koji pokreće, odnosno podržava velika sila koja se sama ne uključuje u sukob).
U ovom slučaju procena je da bi nafta poskupela za osam dolara po barelu, globalni privredni rast pao za 0,3 procentna poena, a inflacija u svetu porasla za 0,2 procentna poena.
Scenario 3 – direktan rat
Treća mogućnost je da sukob eskalira u direktan vojni sukob između dva regionalna neprijatelja – Izraela i Irana.
U ovom slučaju, procenjuju ekonomisti Blumberga, nafta bi poskupela 64 dolara po barelu, svetski privredni rast pao za ceo procentni poen, dok bi inflacija u svetu skočila za više 1,2 procentna poena.
„Direktan sukob između Irana i Izraela je malo verovatan scenario, ali opasan. To bi mogao biti okidač za globalnu recesiju“, ocenjuju ovi ekonomisti.
