Kalendarski već smo na pragu novembra, a vremenske prilike ne liče na jesen. Ovih dana svedoci smo natprosečnih temperatura za ovo doba godine, koje su išle i do 30. podeoka Celzijusove skale, sa tek ponekom slabom kišom. Mnogi se bude sa glavoboljama i pitaju se do kada će trajati ovo “miholjsko leto”.
Iako su meteorolozi u svojim prognozama najavljivali da će lepo vreme, kad mu vreme nije, trajati najpre do kraja septembra, te do sredine oktobra i kraja oktobra, uvidom u dugoročnu prognozu koju je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) uradio za period do 15. novembra, temperature će i dalje biti iznad proseka za poslednju dekadu oktobra.
Biće oblačno i toplo vreme, dodaju iz RHMZ. Pad temperature uslediće tek sredinom novembra, kada će najviša dnevna temperatura biti svega 12 stepeni Celzijusovih, a najniža oko 6.
Period do sredine novembra, prema navodima meteorologa RHMZ, biće sličan onom što smo imali davne 1975. godine, od 26. septembra do 25. oktobra.
Prema prognozi za Beograd, hladnije vreme možemo očekivati 29. oktobra kada će najviša dnevna temperatura biti 17 stepeni, potom 3. novembra – 16 stepeni, 7. novembra – 14, dok će 15. novembra biti oko 12.
Meteorolozi prognoziraju da će kiše u Beogradu biti skoro svakog dana, osim 30. oktobra, 4, 9, 10. i 15. novembra. Tih dana neće biti ni vetra.
„Prognozirana količina padavina za ovaj period biće 71 mm“, navodi se na sajtu RHMZ. Ipak upozoravaju da je se mesečne prognoze vremena izrađuju 1. i 15. u mesecu te da su orijentacione i da je poželjno koristiti je uz prognozu za pet dana unapred.
Kada će sneg na planinama
Ovih dana i na Zlatiboru i Kopaoniku temperature dnevne idu i do 14 stepeni, stim što će narednih dana doći do njihovog pada. Meteorolozi prognoziraju sneg na Kopaoniku od 2. novembra, a na Zlatiboru nešto kasnije, od 14. i 15. novembra.
Zašto su nam jeseni tople
Klimatolog Vladimir Đurđević visoke temperature objašnjava time da se na celoj planeti klima potpuno promenjena, zato što su ljudi poslednjih 150 godina značajno promenili količinu uglen-dioksida u atmosferi, koga danas ima 50 odsto više, to je drugi najvažniji gas efekta staklene bašte.
– Efekat staklene bašte inače omogućava da na našoj planeti bude toplo i da nema gasova sa efektom staklene bašte temperatura planete bi bila za 30 stepeni manja, znači bili bismo ispod nule. Bili bismo jedna grudva leda. Pošto smo dodali ugljen-dioksid planeti je danas toplije, sva godišnja doba su toplija, pa su tako i jeseni postale toplije – rekao je klimatolog Đurđević u jutarnjem programu RTS.
On je ukazao i na to da smo prošlog vikenda (noć između 20. i 21. oktobra) u Beogradu imali tropsku noć.
– To je noć u kojoj minimalna temperatura ne spada ispod 20 stepeni, a mi smo imali 22,6 stepeni Celzijusovih. Od kad postoje merenja, od 1936. nikada nismo imali da u Beogradu u oktobru bude tropska noć. Predhodni rekord za najvišu minimalnu temperaturu u Beogradu bio je 18,9 krajem oktobra 2018. godine – naveo je on.
Septembar je bio najtopliji mesec u svetu od kad se sprovode merenja. U Srbiji je bio treći najtopliji, u nekim gradovima u Vojvodini je bio i najtopliji.
– U nekim gradovima u Srbiji je čak bilo 29 i 30 dana sa maksimalnim dnevnim temperaturama preko 25 stepeni. Mi u klimatologiji te dane zovemo letnjim danima, zato što u toku tih dana možemo da budemo i u kratkim rukavima i deluje nam kao i leto iako nije. U klimatologiji, recimo, jesen počinje od 1. septembra znači potpuno suprotno od onog što očekujemo. Mi smo ove godine imali gratis mesec dana leta nego inače – naveo je Đurđević.
Poslednjih deset godina, kako je istakao ovaj stručnjak za klimatologiju, biće najtoplije godine ikada na svetu.
– To je presedan u klimatologiji da vi u deset godina imate deset najtoplijih godina. Da je klima stabilna te najtoplije godine bile bi raspoređene, dešavale bi se na svakih desetak godina velike temperaturne anomalije, ali s obzirom da trend globalnog zagrevanja postaje sve brži, onda se ovakde stvari dešavaju i to jeste poziv da probamo da ga zaustavimo i zadržimo u nekim granicama prihvatljivim. Jedini način da to uradimo jeste da prestanemo da dodajemo ugljen-dioksid u atmosferu. Nažalost, ove godine opet, iako nije prošla još cela godina, ljudi će još više dodati ugljen-dioksida u atmosferu nego prošle – od 0,5 do 1,5 procenat. A povećavamo ga korišćenjem uglja, nafte i gasa da biosmo proizveli energiju – naveo je on.
Kad se gledaju dugoročnije prognoze, kako kaže klimatolog Vladimir Đurđević, zima će opet biti toplija od proseka, padavine oko normale. Kraj novembra je obično vreme kada meteorolozi mogu da znaju kakva nas zima očekuje kao i prve ozbiljnije snežne padavine.
Kako se vreme odrazilo na zdravlje
I lekari su ovih dana ukazivali na to koliko vremenske prilike utiču na zdravlje ljudi. Zabeležen je i povećan broj pregleda i prijema u Urgentnom centru, kao i dvostruko više pacijenata koji su doživeli infarkt.
– Kako je skočila dnevna temperatura, tako je i porastao broj pregleda u Urgentnom centru. Naime, mi smo preko vikenda imali preko 300 pregleda samo u kardiološkoj ambulanti, od čega je bilo oko 180 pregleda kardioloških bolesnika, a čitav Urgentni centar je imao preko hiljadu pregleda, što je za 50 odsto više no inače – naveo je za RTS kardiolog Urgentnog centra UKCS prof. dr Predrag Mitrović i dodao da je osim hroničnih bolesnika bilo i novih.
