Pod obrazloženjem da želi da u što kraćem roku isplati troškove izgradnje gasovoda “Balkanski tok” kojim “plavi energent” stiže do potrošača u Srbiji bugarski parlament je izglasao zakon kojim se propisuje tranzitna taksa na ruski gas a to automatski dovodi do povećanja njegove maloprodajne cene za domaćinstva i privredu u našoj zemlji.
Ipak, Dušan Bajatović, direktor Javnog preduzeća “Srbijagas”, koji gas iz Rusije za potrebe našeg tržišta kupuje od Gasproma nagoveštava da do toga možda ipak neće doći čak i u slučaju da Sofija ne odustane od svoje odluke da naplaćuje taksu ili Srbiju oslobodi te obaveze.
– Da li bi se plaćanje te takse odrazilo na konačne cene gasa? Odrazilo bi se. Da li bi se odrazilo na potrošače u Srbiji, zavisi šta Vlada Srbije proceni. Nećemo gledati samo cenu gasa, već i privredni rast, radna mesta, da li može stanovništvo to da plati – rekao je Bajatović.
Istakao je da je povećanje tranzitne takse „strašna situacija za celu jugoistočnu Evropu“ i dodao da su time prekršena sva tržišna pravila, kao i da je uvedena diskriminatorna mera jer potrošači u Srbiji i Mađarskoj (koja se ruskim gasom takođe snabdeva iz tog pravca) “treba da pune bugarski budžet”.
Ukoliko veći troškovi nabavke ne bi bili ugrađeni u maloprodajnu cenu gasa domaćinstvima i privredi, koja ga koristi, jedini način da se nadoknadi gubitak u prihodima je da Vlada Srbije kao vlasnik Srbijagasa to preduzeće na određeni način subvencioniše. Struka u Srbiji smatra da je takva mogućnost apsolutno pogrešna i uperena podjednako kako protiv interesa države tako i građana kao i da za njeno donošenje ne postoji nijedan racionalan razlog. Takođe, sagovornici Danasa su mišljenja da je Bajatovićeva izjava motivisana i zbog izbora koji će uslediti u decembru.
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da ga ne iznenađuje način razmišljanja direktora Srbijagasa jer kako kaže to preduzeće je u prošlosti funkcionisalo tako što je država pokrivala njegove troškove.
– Bajatović je navikao da preduzeće kome je na čelu kupuje po većoj ceni a prodaje po nižoj, što je u prošlosti bio slučaj, i očito smatra da isti takav štetan potez treba povući i sada. Naravno da bi to bilo i pogrešno i nepravedno. Naime, pokrivenost gasnom mrežom kod nas je svedena na Vojvodinu, delimično na Beograd ali uopšte ne postoji u velikim delovima Srbije. Shodno tome ne bi bilo fer da se račun za gas subvenciniše novcem iz budžeta koji stvaraju svi građani kako pak ne bi poskupeli računi potrošaćima gasa – navodi naš sagovornik i dodaje da izjavu Bajatovića treba posmatrati i kroz prizmu predtojećih izbora najavljenih za decembar.
I stručnjak za energetiku Miodrag Kapor se slaže sa time da je takva izjava data zarad izbora koji se približavaju.
– Populizam i demagogija su sastavni deo izborne kampanje tako da se može konstatovati da je i u ovom slučaju reč o tome. Naravno, u praksi bi bilo veoma loše doneti odluku o tome da država subvencioniše troškove Srbijagasa da se ne bi povećale maloprodajne cene. Takav rezon nije ispravan i potpuno je neodrživ. Umesto što razmišljaju o eventualnoj primeni takve mere nadležni u Srbiji bi trebalo da napore usmere na povećanje energetske efikasnosti i smanjenje zavisnosti od energenata iz uvoza poput gasa – navodi naš sagovornik.
Podsećanja radi, Bugarska je prošlog petka uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije za treće zemlje. Uredba koja je stupila na snagu odmah uvodi taksu od 10,76 dolara za 100 kubnih metara ruskog prirodnog gasa koji se isporučuje kroz teritoriju te zemlje. Potrošači u Srbiji se ruskim prirodnim gasom snabdevaju upravo preko teritorije Bugarske, koji se transportuje gasovodom “Turski tok”.
Inače, shodno sporazumu koji je Srbija sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom zarad dobijanja kredita, Beograd je preuzeo obavezu o etapnom povećanju maloprodajnih cena gasa i najnovije će uslediti 1.novembra u iznosu od 10 odsto, što znači da će od tog datuma taj energent koštati 5,02 dinara po kilovat-satu sa porezima i taksama.
