Nakon što su izgrađeni robusni betonski nadzemni izlazi iz garaže ispred Vlade i Skupštine Vojvodine, uništavajući tako vizuru na Banovinski kompleks, isto se sada događa i prilikom izradnje druge podzemne garaže koja se gradi u Ulici Modene, pored Trga slobode u Novom Sadu.
Iz Društva arhitekata Novog Sada smatraju da ove armirano-betonske „mega“ strukture nisu smele da se pojave u prostorima koji su kao najprepoznatljiviji deo Novog Sada zaštićeni kao kulturno i istorijsko dobro.
– Došli do saznanja, da kao i kod garaže kod Banovine, nije dobijena saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture na projektnu dokumentaciju za izgradnju garaže u Ulici Modene. Postavlja se pitanje koje je parterno rešenje ovde uopšte usvojeno kroz građevinsku dozvolu i po kom rešenju se izvodi ceo projekat. Znamo da je bio konkurs koji se uopšte nije bavio time kako će izgledati i gde će se nalaziti ulaz/izlaz iz garaže. Bilo je nephodno da se uradi novo konačno parterno rešenje, da smo bili u prilici da ga vidimo i odlučimo o tome kakvi će se sve elementi naći u prostoru koji je zaštićen kao centralno gradsko jezgro. Elementi su trebali da budu bukvalno nevidljivi. Oni su ovde nužno zlo, neophodno zbog garaže – kaže Ana Ferik Ivanovič, predsedica DaNS-a.
Kako dodaje, nije potrebno naročito se baviti argumentima da bi se ukazalo na šokantan prostorni eksces koji se desio u centru Novog Sada, niti je potrebno biti iz struke da bi se emotivno doživelo ovakvo grubo i ignorantsko postupanje prema graditeljskom nasleđu i identitetu najstarijeg gradskog jezgra.
Iz DaNS-a poručuju da je opet kasno i da možemo samo da konstatujemo štetu. Ni stručna ni šira javnost nije imala priliku da vidi da će se ovo desiti. Niti je bilo prilike da se blagovremeno reaguje.
Ulica Modene, kako ističu, danas pripada zaštićenoj prostornoj kulturno-istorijskoj celini „Staro jezgro Novog Sada“. Njena istorija počinje između dva svetska rata kada je probijen ulični pravac koji je trebalo da spoji centralni gradski trg sa novim bulevarom i zgradom Banovine kao novim administrativnim centrom.
Silueta ulice kakvu danas znamo rezultat je izgradnje Tanurdžičeve palate po projektu arhitekte Đorđa Tabakovića, koji je pobedio na konkursu, sa rešenjem koje je podrazumevalo dve identične zgrade postavljene naspramno tako da formiraju okvir ulice. U svedenom arhitektonskom rečniku moderne, Tabaković se oslonio na naglašavanje horizontalnosti objekata, sa jasnom idejom da ove horizontale usmeravaju vizuru ka „žižnoj tački“, vertikalnoj završnici, objektu Katedrale.
Objekat na drugoj strani ulice nije izgrađen, no, uprkos tome, Tanurdžićeva palata ostvarila je autorovu viziju.
Ovo kratko podsećanje potrebno je, kako dodaju iz DaNS-a, da bismo shvatili ono što se danas dešava u ulici Modene.
Niti jedno konkursno rešenje nije predvidelo ovakav objekat u Modeni
Izgradnji garaže koja je počela 2022. godine prethodilo je sprovođenje javnog urbanističko – arhitektonskog konkursa za idejno rešenje uređenja površina javne namene dela gradskog jezgra u Novom Sadu, 2018. godine.
Predmet konkursa bilo je uređenje javnih prostora u okviru celine starog jezgra kroz tretman jedanaest podcelina od kojih je celina broj osam definisana kao „Ulica Modene“.
Idejno rešenje podzemne garaže nije bilo zadatak konkursa, ali prikaz izlaza iz garaže jeste. Ovaj apsurd, u inače dobro raspisanom konkursu, kako ističu iz DaNS-a, jedan je od činilaca koji je rezultovao i apsurdom u prostoru.
Jer, kako je uopšte bilo moguće pozicionirati izlaze bez projekta garaže i zašto je raspisom konkursa predviđeno pojavljivanje izlaza iz garaže kada se to kosi sa svim ostalim propozicijama konkursa gde je navedeno da prostori treba biti „tretiran sa posebnom pažnjom, primereno pojedinačnom i širem kontekstu“.
„Odgovor su, na neki način, dali sami autori, učesnici na konkursu. Nijedno od konkursnih rešenja nije predvidelo pešački izlaz u Ulici Modene, na mestu gde se danas pojavio! Samim tim prikazi nagrađenih rešenja nisu nam prikazali ovo što danas vidimo. Da rezimiramo, urbanističko – arhitektonski konkurs je sproveden kako bi se zadovoljila forma procedure, dok se izgradnja i uređenje ne odvijaju u skladu sa nagrađenim rešenjima“, nastavljaju iz DaNS-a.
Umesto neprimetnog ulaza i izlaza, dobili smo opet nadstrešnicu od čistog betona debljine veće od 30 centimetara. Kako kaže Ferik Ivanovič, nadstrešnica ovde ne sme da bude. Sve je smatra, urađeno neestetski, nestručno i nearhitekntonski, a zdrav razum govori da je jedini cilj bio potrošiti što više betona.
– Ako su svi oblici u prostoru u jednom pravcu, zašto su nam sada garažne nadstrešnice okrenute poprečno. Uvek se gleda da se prate isti pravci i da se novi objekti uklope u prostor, a ne da idu u suprotnom pravcu. Problem će biti i kada dođe do velikih padavina jer će se voda odbijati od ovaj betonski bazen i vraćati nazad u ove stare objekte izgrađene na peskovitom tlu. Ono što je dodatno grozno je da će iz te garaže izlaziti izduvni gasovi iz cevi koje će stvarati smrad i buku – izjavila je predsednica DaNS-a.
Poučeni lošim iskustvima ove dve garaže iz DaNS-a smatraju da je nedopustivo da se kreće u izgradnju i treće podzemne garaže na Ribljoj pijaci, koja će biti blizu neparne strane zgrada u Dunavskoj ulici, gde već sada delovi objekata stoje uz pomoć podupirača, a geomehanička ispitivanja pokazala su da izgradnja garaže ne bi bila pogodna za okolne objekte.
