Pevačica Aleksandra Prijović koja je održala koncerte u tri pune Arene u Beogradu i koja je počela sa prodajom ulaznica za četvrti nastup u Areni u Zagrebu – „preko noći“ je postala fenomen na ovim prostorima.
O tome govori da su joj pojedini mediji dali nadimak – Balkanska Tejlor Svift, a popularnost joj potvrđuju i zakazani koncerti u Zetri u Sarajevu i Čairu u Nišu.
Iako među „običnim slučaocima muzike“ nije važila za veliku zvezdu, ona je ovom balkanskom turnejom potvrdila ogromnu popularnost u državama bivše Jugoslavije, bez obzira na mišljenje muzičkih kritičara. Počela je, prema navodima tabloida, na veseljima ispod svadbarskih šatora – a dospela do rasprodatih arena i ogromne popularnosti u čitavom regionu.
Poslednje vesti iz njenog menadžmenta govore i da planira da sledeće godine organizuje koncert na Marakani, a u planu joj je i novi album.
O njoj su pisali i mediji u Hrvatskoj. Kako je konstatovao portal Index.hr Aleksandra Prijović je postala „top“ tema u medijima susedne države nakon što joj je pošlo za rukom da zakaže i četvrti koncert u zagrebačkoj Areni.
„Aleksandra Prijović nije zvezda samo u Hrvatskoj – ona puni velike dvorane širom regiona. Pevačica je tri puta zaredom prošle nedelje napunila beogradsku Štark arenu, a zakazala je i koncert u Nišu, kao i tri koncerta u Bosni i Hercegovini, od kojih će se dva održati u sarajevskoj Zetri. Kroz dan-dva i četvrta Arena mogla bi biti rasprodana. Dakle, Aleksandra Prijović jedna je od najvećih regionalnih zvezda. Po svim parametrima. Aleksandru mnogi nazivaju jedinom folk divom nove generacije, a fanovi je smatraju naslednicom Lepe Brene„, piše u tekstu portala „Index“.
Konstatuje se i da je u balkansku turneju ove pevačice uloženo na desetine hiljada evra, a podseća se i na njenu prošlost u emisiji „Zvezde Granda“.
Prilog o srpskoj pevačici se pojavio i na hrvatskoj televiziji Nova, gde su se komšije čudile velikom uspehu poznate pevačice.
„Više od 50.000 ljudi želi u Zagrebu da ide na koncert srpske pevačice Aleksandre Prijović. Zagrebačku Arenu pevačica je rasprodala i treću noć zaredom, pa je otvorila i četvrtu – rekli su prezenteri u Dnevniku hrvatske televizije Nova.
„Kako je mladoj Srpkinji to uspelo, a mnogim hrvatskim muzičarima nije? Sa 28 godina mogla bi četiri puta da zaredom peva u zagrebačkoj Areni“, dodaje se u prilogu, a potom je napravljena anketa sa građanima Zagreba o tome da li znaju ko je ona i da li slušaju njene pesme.
Međutim, na njen uspeh u Hrvatskoj stigle su i negativne kritike. Tako je bivša hrvatska atletičarka Ivana Brkljačić na svom Fejsbuk nalogu prokomentarisala vest o nastupu u Zagrebu. Kako kaže, „ljudi za sport neće da izdvoje, a karte za Aleksandrin koncert su u kratkom roku rasprodate“.
„U rekordnom roku pao i treći, izgleda da će i četvrti! Ne ulazim u to što slušate, ne hejtujem ničiji odabir, ali, dragi narode, kad se organizuje sportsko takmičenje tražite besplatno akreditaciju ili ulaznicu? Tribine su nam prazne, od košarke, rukometa, odbojke, skijanja, atletike, većine čak i fudbalskih utakmica. Mamimo vas nagradama, doslovno i vozače pošaljemo po vas, ali sportske nacije nigde na tribinama? Ubijate pozivima kako se dočepati i nabaviti gratis karte, toliko volite i podržavate sport! A kad dođete, uglavnom ne znate da se ponašate, odete pre cermonije dodele medalja, nema poštovanja, ni navijačke kulture. Za sport, pozorište, muzej i edukaciju nećete izdvojiti. U tome ja vidim problem“, napisala je Ivana.
Međutim, pevačica se nije oglašavala povodom njenih kritika, a o tome koliko je popularna u ovoj zemlji govori i činjenica da se nalazi na prvom mestu hrvatske Bilbord liste.
Marinović: Vodeći predstavnik nove generacije mladih folk zvezda
Sociolog Nemanja Marinović ocenjuje za N1 da je Aleksandra Prijović vodeći predstavnik nove generacije folk zvezda.
„Ako posmatramo fenomen njenih uspeha u poslednjih nekoliko meseci, ima više različlitih faktora za to. Prvi momenat je to što je subkulutra mladih izašla iz priče koja je bila ‘gaserska’. Aleksandra Prijović se sada nameće kao zvezda mlade generacije koja peva muzički stil koji je oduvek bio najpopularniji na ovim prostorima. On je bio u zatišju do pre nekoliko godina, tako da mislim da je to kontinuitet našeg kolektivnog balkanskog muzičkog ukusa“, smatra Marinović.
On navodi da je slična situacija sa muzičkim ukusom najvećeg broja građana od početka osamdesetih godina prošlog veka, praktično od pojave Lepe Brene, koja je sticajem okolnosti maćeha muža Aleksandre Prijović.
„Uspela je da napravi neku vrstu modernog folk zvuka koji je u skladu sa onim što su i svetski standardi, odnosno kombinuje ‘world pop’ sa našim primesama standardnog balkanskog zvuka. Prosto, time je privukla publiku od 7 do 77 godina, i ono što ona izvodi je muzika koja se najvećem delu publike sviđa“, opisuje Marinović.
Precizira da ne pripada izvođačima nove generacije koji „ne padaju u oči i uši“, kao izvođači „Desingerica i Pljugica“, već odgovara kulturi mladih, i ne smeta nikome.
„Ona je devojka koja savršeno peva i koja je napravila ozbiljno veliku produkciju. Pored toga, uz sebe ima proverene dobre autore koji prave kvalitetan moderni folk. Rekao bih da joj se sve uklopilo. Ključna stvar je ipak što se pozicionirala kao predstavnik nove generacije mladih izvođača koji izvode komercijalan pop folk. Mi nemamo tu novu generaciju tih pevača, sve se to završava sa Cecom i Aleksandra Prijović je prva koja je uspela da napravi ponovo tako nešto“, zaključuje Marinović.
Jagatić: Prijović veliki šamar hrvatskim medijima
Rok kritičar iz Zagreba Dubravko Jagatić ocenjuje za N1 da je uspeh Aleksandre Prijović dokaz da su internet i društvene mreže pobedile u utakmici sa televizijama i radio stanicama i njihovim urednicima.
„Ja mislim da je ono šta je napravila u Zagrebu prevenstveno jedan veliki šamar hrvatskim medijima. Svi se oni sada iščuđavaju i pitaju se: ‘Ko je ona’? A zapravo je priča vrlo jednostavna, publika danas ne sluša ni radio stanice niti gleda televiziju, već prati internet i društvene mreže, prvenstveno Jutjub. Tu ljudi slušaju ono što žele da slušaju, a ne ono što im se pušta na standardnim medijima. Moje kolege i urednici misle da jedino znaju ono što publika voli i puštaju im hitove za koje misle da su najveći. Međutim, realnost je potpuno drugačija“, objašnjava Jagatić.
Prema njegovim rečima, moramo prihvatiti člinjenicu da je očigledno da veliki deo slušalaca prati njen rad.
„Možda vi ni ja ne slušamo Aleksandru, ali zapravo 90 odsto ostalih ljudi to voli, sluša, i pronalazi način kako da dođe do njenih pesama. To je bez sumnje ogledalo društva. Možemo samo pričati o mentalitetu društva koje voli takvu muziku u Hrvatskoj. Nema drugog objašnjenja, nije to toliko čudo. Podsećam i da nije ona jedina, ali je oborila rekord sa prodatim kartama. Sličan uspeh od srpskih narodnih izvođača u Zagrebu su postigli i Aca Lukas, kao i Saša Matić, koji su takođe rasprodali arene“, napominje rok kritičar iz Zagreba.
Ističe da sve pobrojane narodne pevače ne možete čuti na radio stanicama u Hrvatskoj, ne mogu se videti video spotovi na televizijama, niti mogu da se pročitaju intervjui u novinama.
„Dakle, mediji u Hrvatskoj žive jedan život, a publika, očigledno, sasvim drugi. Tako da se ispostavlja da mediji i novinari uopšte ne poznaju situaciju“, podvlači Jagatić.
Ocenjuje da je kod publike došlo do svojevrsnog zasićenja.
„A kada se zasite onim što im mediji serviraju, onda oni krenu da sami traže muziku. Izvođači koje možemo čuti na stanicama u Hrvatskoj su isti već 30 ili 40 godina. Isto je i sa top listama najprodavanijih albuma, svi su bendovi stari takođe 30 ili više godina. A novih izvođača nema, pa samim tim nema ni scene u prethodnih 20 godina. Problem je što ko god od novih bendova da se pojavi – nema pristup medijima“, konstatuje sagovornik N1.
„Takođe postoje mnogi izvođači folk ili trep muzike koje ne možete čuti u etru, a to je jedan paralalelan život na društvenim mrežama koji sjajno funkcioniše i oni su izuzetno dobro snalaze u njemu“, primećuje Jagatić.
Cvejić: Opšteregionalna pojava, od Slovenije do Makedonije
Profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Žarko Cvejić se slaže sa ocenom hrvatskog rok kritičara da se ovde radi o izvođačima koju svoju popularnost „crpe“ sa društvenih mreža.
„Vidim da su trep folk i folk muzika dosta popularni među mladima, pogotovo među onima sa 13, 14 ili 15 godina starosti. Gornja granica ove publike ide otprilike do 25 godina. I to predstavlja opšteregionalnu pojavu, od Slovenije do Makedonije. To se verovatno dešava zbog sinergije sa novim medijima, pošto mladi uglavnom za te zvezde saznaju preko društvenih mreža i ostalih medija na internetu. Zbog toga se oni mnogo lakše probijaju nego što bi to bio slučaj pre 10, 15 ili 20 godina“, smatra Cvejić.
Dodaje da takvi izvođači lakše dolaze do publike i zahvaljujući ceni karata. Podseća da ozbiljni svetski rok spektakli imaju visoke cene ulaznica i da je to jedan od razloga zašto u poslednje vreme ne dolaze u naš region.
„Mladima, nažalost, više odgovaraju lokalne trep folk zvezde koje pevaju na njihovom jeziku nego veliki međunarodni sastavi. Svedoci smo čudnoj i paradoksalnoj parohijalizaciji prostora. Mnogo je lakše putovati danas nego pre 20 ili 30 godina. danas ne postoje vize, a postoje jeftini letovi. Mnogo je publici sve dostupnije i lakše a opet je čitav prostor sve više provincijalan i izolovan od ostatka sveta. I uprkos mnogo lakšoj medijskoj komunikaciji, imamo dominaciju lokalnih i regionalnih muzičkih zvezda“, kazao je Cvejić.
Primećuje i da bez obzira što postoji napetost u nacionalnim odnosima na ovim prostorima, na hrvatskom primorju mladi ljudi izuzetno vole srpske trep folk zvezde koje tamo nastupaju redovno.
Aleksandra Prijović je započela svoju karijeru još kao devojčica. Mediji koji je prate, beleže da je na jednom od svojih prvih festivala „Deca pevaju hitove“ pobedila pevajući pesmu „Takvi kao ti“ Nine Badrić. Navodi se da čim je postala punoletna prijavljena za takmičenje u Zvezdama Granda. Njena popularnost je počela pre 10 godina, 2013. godine, kada je u Zvezdama Granda osvojila četvrto mesto i kao nagradu dobila snimanje pesme. Prvi hit usledio je 2016. godine kada je snimila pesmu „Totalna anestezija“. Iste godine objavila je pesmu „Senke“ koja je za jedan dan na Jutjubu imala milion pregleda.
