Izgradnjom prvih vetroparkova i solarnih elektrana kao i 13 godina čekanom revitalizacijom hidroelektrane Đerdap 1, Elektroprivreda Srbije najavljuje da će ojačati kapacitete obnovljivih izvora energije.
Završetkom višegodišnje revilatlizacije hidroelektrane Đerdap 1 instalisani kapacitet će biti veći za 10 odsto.
Reviltalizacija hidorelektrane Đerdap 1 koja godišnje proizvodi 5,5 milijardi kilovat časova je najvažniji strateški energetski projekat ovog tipa u Srbiji. Započeta još 2003. godine uz više pauza, revitalizacija HE Đerdap nalazi se u završnoj fazi.
U toku je rekonstrukcija, poslednjeg šestog agregata, započeta 2022. godine, posle čega bi Đerdap trebalo da ima 10 odsto više instalisanog kapaciteta, odnosno 190 umesto 171.
„U završnoj smo fazi, radimo na finom podešavanju. Očekujemo sredinom oktobra prvu probu, odnosno ispitivanje i ako sve bude u redu početkom novembra biće priključen na mrežu“, rekao je Radomir Mitrović, rukovodilac službe za revitalizaciju HE Đerdap.
Kako je naveo, rok trajanje tubina je oko 200.000 radnih sati, ali je prethodni agregat zahvaljujući dobrom održavanju stigao do 350.000 radnih sati.
„Agregat 3 je radio čak 51 godinu, pre svega, zato što je svake godine redovno održavan“, rekao je Mitrović.
Zamenjena turbina je teška 16 tona i 4,5 tone je lakša od prethodne što joj omogućava veći stepen korisnosti, a postoji mogućnost da se stara turbina proda Rumunima. Mitrović je istakao da je veća iskorišćenost brane na srpskoj strani pošto kolege nisu uradile revitalizaciju na potrebnom nivou.
Cena ove revitalizacije iznosi oko 180 miliona dolara. Od toga 100,5 miliona dolara je obezbeđeno kroz klirinški dug koji je imao Sovjetski Savez. Ostalih 80 miliona obezbedio je EPS iz sopstvenih sredstava.
Završetak revitalizacije planiran još za 2010. godine
„Sprovođenje ugovora o revitalizaciji hidroelektrane (HE) „Đerdap 1″ počelo je radovima na jednom od agregata“ izjavio je 2009. godine tadašnji direktor ogranka Dragomir Gucić. On je tada istakao da se će energetska snaga tog agregata biti povećana za oko 10 odsto i naglasio da revitalizacija treba da bude završena do 1. avgusta 2010. godine.
Delove isporučuje kompanija „Silovije mašini“ iz Sankt Peterburga. Deo opreme revitalizovan u domaćim fabrikama. Kako bi se stekla predstava o obimu posla govore podaci da je demontirano 1.300 tona rotirajuće i 950 tona statične opreme.
Kostolac, prvi vetropark EPS
Vetropark Kostolac je prvi objekat ovakvog tipa koji će graditi Elektroprivreda Srbije, a prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. Prema njoj bi 40 odsto električne energije trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora – vode, vetra, sunca i biomase.
Projekat Kostolac razvija se na četri lokacije na mestu iscrpljenih rudarskih kopova o odlagališta/jalovišta. Sastoji se od 20 turbina snage po 3,3 megavata (MW).
„Planirana godišnja proizvodnja ove elektrane koja koristi snagu vetra biće 184 miliona kilovat-časova godišnje, što je dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava“, rekao je grupi novinara iz srpskih medija koji su obišli lokaciju izgradnje vetroparka rukovodilac programa projekata EPS Predrag Đorđević.
Izgradnja se sastoji iz dva dela. Prvi deo je izgradnja interne saobraćajnice. Ona je preduslov za drugu, bitniju fazu, a to je isporuka i montaža opreme. Saobraćajnice su važne i zbog toga jer kamioni kojima se transportuje električna energija iz vetroparkova su dugački 70 metara.
„Pripremni radovi su delimično završeni. Oprema se dovozi Dunavom do Luke Smederevo, a zatim specijalizovanim kamionima do lokacije. Vetropark će se sukcesivno završavati. Planirano je da zadnji stub bude postavljen krajem 20024. godine. Zatim sledi probni rad pa priključenje na mreže. Procena je da to može da se desi sredinom prvog kvartala 2025. godine“, rekao je Đorđević grupi novinara iz srpskih medija koji su bili u poseti lokaciji.
U EPS razmišljaju i o potencijalnom širenju odnosno izgradnji parka Kostolac 2 snage 350 megavata ali ne na napuštenom kopu, već na privatnoj zemlji koja bi se iznajmila na 99 godina, što je već viđen scenario kod privatnih vetroparkova u Vojvodini.
„Sa solarima tih problema nema. To je budućnost. Može se staviti gde god. I na polje i na kuću. Mnogo je manje uslova neophodnih za realizaciju, dok su vetroparkovi su kompkeksni“, smatra Đorđević.
Cena projekta je 110 miliona evra. Finansira se iz inostranog zajma KfW banke u vrednosti od 80 miliona evra. EPS su odobrena i dodatna sredstva u iznosu od 30 miliona evra od WBIF (Western Balkans Investment Framework), investicionog okvira za zapadni Balkan koji podržava društveno-ekonomski razvoj i pristupanje EU širom Zapadnog Balkana kroz obezbeđivanje finansijske i tehničke pomoći za strateške investicije.
Do prvog remonta najmanje 25 godina
Očekuje se da će do prvog generalnog remonta vetropark raditi oko 25 godina, ali to može biti i duže ako se pravilno i kvalitetno održava. Visina stuba je 117 metara a sa elisom i generatorom dostiže ukupnih 179, metara.
„Prilikom prijave urađena je studija uticaja na životnu sredinu kao i studija koja je za nas nova, a to je studija o pticama i slepim miševima. Zbog toga mora da postoji razmak od 50 metara između elise i tla“.
Solarna elektrana Petka na jalovištu
Solarna elektrana „Petka“ biće izgrađena na odlagalištu/jalovištu površinskog kopa „Ćirkovac“. Imaće instalisanu snagu od 9,75 megavata (MW) i planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 gigavat časova (GW).
Biće instalisano oko 18.000 panela i izgrađeno 10 trafo stanica i jedno razvodno postrojenje odakle će se struja plasirati na trafostanicu Požarevac.
Planirana vrednost investicije je 1,36 milijardi dinara i finansira se sredstavima EPS. Izvođač radova je kompanija GAT iz Novog Sada.
Paneli rade i zimi
Paneli će biti pod uglom od 25 stepeni, a solarna elektrana će se prostirati na 11,6 hektara. Paneli će se sklopiti u fotonaponsko polje i sastojaće se od 32 modula u dva reda. Rastojanje između panela biće 5,05 metara. Cilj je da se u zimskom periodu, pri niskim uglovima sunčevih zraka, ne pravi senka na panel koji se nalazi iza.
Očekuje se da „Petka“ bude na mreži krajem 2024. godine. Prema proračunima period povrata uloženih sredstava je 12 godina, a eksploatacije 25 godina. Zamenom panela elektrana obezbeđuje se novih 25 godina rada. Ono što je važno jeste da konstrukcije za panele ostaju iste.
Kako je rečeno iz EPS, u planu su i druge lokacije za solarne elektrane, pre svega na jalovinskom prostoru i deponijama pepela.
„U pitanju je oko 250 hektara. Tu može da se napravi solarna elektrana kaciteta i do 200 (MW). U pitanju je neupotrebljivo zemljište.“
