„Kada dete počini krivično delo, većina ljudi stavlja znak jednakosti između njega i prestupa. Retko ko razmišlja o tome šta ga je motivisalo, iz kakve porodice dolazi i sa kakvim se životnim problemima suočava”, kaže za „Politiku” Anita Buzejić Šubarić, v. d. direktora Zavoda za vaspitanje dece i omladine.
To je jedan od razloga da Centar za prava deteta pokrene kampanju „Naš glas” koja se realizuje u okviru projekta „Podrška dobrobiti dece i mladih i obrazovanje o pravima deteta” i uz finansijsku pomoć Međunarodnog ženskog kluba. Cilj je unapređenje mentalnog zdravlja dece smeštene u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu.
Kako naglašavaju u Centru za prava deteta, kampanja bi trebalo da podigne svest o mnoštvu problema sa kojima se suočavaju maloletni delinkventi, da se smanji stigma, razvije empatija i promovišu prava ove dece kako bi ona bila bolje prihvaćena i resocijalizovana u lokalnoj zajednici. Projekat koji će trajati do 31. decembra, ima dve glavne komponente – radionice sa decom iz Zavoda za decu i omladinu u Beogradu i decom iz Dečjeg informativno-kulturnog servisa centra, kao i kampanju na društvenim mrežama.
„Niko ne odlazi u kriminal iz hira ili dosade, a deca koja imaju probleme u ponašanju obično dolaze iz nekompletnih ili nefunkcionalnih porodica koje nisu u stanju da prepoznaju da ono ima snažnu potrebu za ljubavlju i pripadanjem. Svako dete je „lakmus papir” porodične atmosfere – ako odrasta u porodici u kojoj postoji ljubav, sigurnost i zaštita, ono neće imati razloga da bude agresivno prema bližnjima. Većina naših štićenika u dom dolazi po nalogu suda, uglavnom iz drugih domova ili hraniteljskih porodica”, kaže Anita Buzejić Šubarić.
Ona podseća da je ovaj dom ustanova otvorenog tipa – kapija je širom otvorena, zaključava se u 22 časa, ali za sve izlaske je potrebna dozvola. Ukoliko dete sa izrečenom vaspitnom merom od strane suda pobegne, poziva se policija i za njim se raspisuje poternica. Srećom, ovakve situacije su retke, ističe naša sagovornica i dodaje da se u domu trenutno nalazi 19 štićenike, od 12 do 18 godina.
„Kod nas se uglavnom nalaze deca sa (višestrukim) poremećajima u ponašanju i ona koja su činila sitne krađe ili se bavila prosjačenjem. Oni koji su počinili teža krivična dela, kao što su ubistvo ili dilovanje droge, smeštena su u KP domu u Kruševcu ili u maloletničkom zatvoru za odrasle”, objašnjava Buzejić Šubarić.
U zgradi Zavoda za vaspitanje dece i omladine nalazi se, kako je ukazala, osnovna i srednja škola.
„U njima naši štićenici završavaju obrazovanje, a program njihove resocijalizacije podrazumeva kompletno ispunjeno vreme – trudimo se da ova deca ne provedu nijedan momenat sama sa sobom i da im vreme ispunimo edukativnim radionicama, odlascima u bioskop i pozorište ili posetama manastirima. Sve više je zastupljen i individualni rad sa decom i zato se veoma radujemo saradnji sa Centrom za prava deteta”, kaže naša sagovornica.
U Centru za prava deteta ističu da deca smeštena u ustanove za obrazovanje dece i omladine spadaju među najugroženije osobe u društvu i da često potiču iz marginalizovanih i ranjivih delova stanovništva, zbog čega su izložena riziku od zlostavljanja i zanemarivanja, ekstremnom siromaštvu ili problemima sa mentalnim zdravljem.
„Oni pripadaju grupi dece koja je najviše stigmatizovana u društvu i često su izloženi kritici javnosti, posebno u slučajevima teških krivičnih dela. Ova deca obično dolaze iz disfunkcionalnih porodica, a njihovi postupci često su rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja i nedostatka podrške još od ranog detinjstva – bez obzira na to da li je reč o krivično odgovornoj deci koja su počinila krivična dela, deci koja nisu krivično odgovorna ili deci koja nisu počinila krivično delo ali su smeštena u ustanove zbog zanemarivanja od strane roditelja ili staratelja i suočavaju se sa poteškoćama u ponašanju i višestrukim razvojnim izazovima i poremećajima. Zbog ove kombinacije različitih faktora rizika i izuzetne ranjivosti ove grupe dece, sistemi pravde i socijalne zaštite imaju ključnu ulogu u zaštiti njihovih prava. Međutim, ova deca često ne dobijaju pravovremenu i individualizovanu podršku, a reakcija sistema nije uvek prilagođena deci i često se krše njihova prava. Zbog toga smo se i odlučili za sprovođenje ovog projekta”, ističu predstavnici Centra za prava deteta.
