Supom protiv upotrebe fosilnih goriva

Nije lako nabrojati sve lokacije, autore i njihova poznata dela (slike i skulpture) koja su u poslednjih pola godine bila predmet žustrih akcija klimatskih aktivista u nekoliko evropskih zemalja, a o čemu su izveštavali svi svetski mediji. „Moneovi ’Plastovi’ poliveni pasiranim paradajzom”, „Klimatski aktivisti zalepili se za delo u Nacionalnoj galeriji”, „Sprečen pokušaj polivanja Gogenove slike u Orseju” samo su neki od nedavnih naslova nemačkih, britanskih i francuskih listova i agencija.

Protesti aktivista ekoloških organizacija „Just stop oil” (organizacija „Extinction rebellion” pridružila se delanju grupacije „Just stop oil”) i „Poslednja generacija” u muzejskim institucijama, čija je namera da skrenu pažnju na evidentne ekološke probleme i klimatske nedaće s kojima se sve više suočavamo, novitet su na međunarodnoj sceni, šire se brzo i poprimaju ozbiljne razmere. Otvaraju pitanja koja se tiču svih nas i naše budućnosti u ekološki sve narušenijem okruženju, ali i ona koja su u vezi sa opravdanošću i svrsishodnošću ovakvih aktivnosti.

Ljude okupljene u ovim pokretima, čije se akcije dešavaju osim u muzejima i na brojnim javim mestima (trke Formule jedan, zdanja i sedišta naftnih kompanija, ministarstva i medijskih korporacija…), spaja posvećenost apelovanju na vlade širom sveta da smanje upotrebu fosilnih goriva kako bi se usporilo globalno zagrevanje. Zajedničko im je i to što su se potrudili da njihove aktivnosti budu osmišljene tako da se ni na jedan način ozbiljno ne ugrozi samo umetničko delo koje je odabrano kao posrednik u prenošenju njihovih poruka.

Njihovi specifični performansi, hronološki gledano, bili su u prvi mah u vezi sa Ujedinjenim Kraljevstvom, da bi se posle proširili na Italiju, pa na Nemačku, Francusku i Holandiju.

Kako podseća „Gardijan”, sve je startovalo krajem juna ove godine, kada su se aktivisti organizacije „Just stop oil” prvo zalepili šakama za ram jedne od slika u jednoj od muzejskih institucija u Glazgovu, potom su isto uradili i sa jednim delom Vinsenta van Goga u londonskoj Korto galeriji, da bi nakon toga u Umetničkoj galeriji u Mančesteru izbor pao na jedan rad Vilijama Tarnera. Nedugo potom obreli su se i u londonskoj Nacionalnoj galeriji, prilepljeni za ram slike Džona Konstabla „Kola sa senom” iz 1821, a samo dan posle i u londonskim prostorijama Kraljevske akademije pristalice istog pokreta povukle su isti potez kada je reč o kopiji Leonardove „Tajne večere”.

Ističući momente koji su u vezi s poslednjom pomenutom slikom, „Gardijan” je naglasio da je delo staro pet stotina godina pripisano Leonardovom učeniku Đampetrijenu i da predstavlja skoro u punoj veličini urađenu reprodukciju čuvene freske velikog italijanskog renesansnog majstora. Ukazujući na okosnicu teme same slike – poslednju Hristovu večeru sa apostolima – jedan od petoro protestanata, pre nego što su privedeni, izjavio je da se britanska vlada ponaša prema budućim generacijama slično kao Juda prema Hristu.

Zbivanja su se ubrzo preselila u Italiju, pa je na red došlo Botičelijevo remek-delo „Alegorija proleća”, mesto dešavanja bilo je Galerija Ufici u Firenci, a protagonisti akcije pripadaju grupi „Poslednja generacija”.

U slučaju jedne od najlepših renesansnih slika, nastale oko 1480, šake dve žene i jednog muškarca su bile zalepljene za staklo kojim je delo prekriveno, a ispod je bio razvijen transparent na kojem je pisalo „Poslednja generacija, bez gasa, bez uglja”. Udaljeni su u pratnji policije, a njihova obećanja u vezi s novim aktivnostima, najavljenim za naredne mesece, obistinila su se.

Već je avgust bio poprište novih protesta – prvi se desio sredinom meseca u Rimu, odnosno u Vatikanskom muzeju, koji se u italijanskoj prestonici nalazi, a meta je, uslovno rečeno, bila jedna od najpoznatijih skulptura iz antičkog doba „Laokon i njegovi sinovi”, nastala između 40. i 30. godine pre nove ere. Aktivisti „Poslednje generacije” zakačili su se za postolje pomenutog vajarskog dela, a ostalo je nepoznato da li su bili privedeni.

Poslednja nedelja avgusta bila je, potom, puna dešavanja u Nemačkoj i u njima su akteri bili opet članovi „Poslednje generacije”.

Kako bi „zaustavili ludilo upotrebe fosilnih goriva” demonstranti su se prilepili za Rafaelovu „Sikstinsku madonu”, nastalu 1512/13, koja je izložena u Galeriji slika starih majstora u Drezdenu, potom su se odlučili za još tri dela – jednu od slika Lukasa Kranaha Starijeg u Berlinskoj galeriji slika, jedno od dela Nikole Pusena u Štedel muzeju u Frankfurtu i na kraju remek-delo „Masakr nevinih” iz 1638. Pitera Pola Rubensa u Minhenskoj Staroj pinakoteci. Prema podacima koje je objavio „Dojče vele”, jedna od najmarkantnijih slika velikog flamanskog umetnika nije bila ugrožena, ali njen ram jeste.

U trećem naletu, sredinom oktobra, u Nacionalnoj galeriji u Londonu aktivisti su pažnju privukli odabravši jedan od radova iz serije „Suncokreti” Vinsenta van Goga, urađen 1888. Dve demonstrantkinje, pripadnice „Just stop oil” organizacije, bacile su supu od paradajza na sliku koja predstavlja jedan od dragulja zbirke koja se čuva u ovom britanskom muzeju, a nakon toga zalepile su šake na zid ispod njenog rama. Iz Nacionalne galerije su obavestili javnost da delo nije pretrpelo oštećenja jer je, između ostalog, prekriveno staklom, a kako beleži „Artnjuz”, ram je bio neznatno oštećen.

Niz je nastavljen krajem oktobra, a prema izveštaju koji daje „Artnjuzpejper”, u Nemačkoj, u Muzeju Barberini u Potsdamu na meti su bili „Plastovi” Kloda Monea iz 1890. Dvojica pripadnika organizacije „Poslednja generacija” bacili su pasirani paradajz na ovo delo, koje je, inače, u ovoj umetničkoj kući na pozajmici, budući da je u vlasništvu Hasa Platnera, nemačkog softverskog magnata. Sudeći prema navodima ovog muzeja, slika nije bila ugrožena i ponovo je izložena.

„Mada razumem aktiviste i njihovu urgentnu brigu zbog preteće klimatske katastrofe, šokiran sam sredstvima kojima se služe kako bi dali težinu svojim zahtevima”, rekao je nakon ovog događaja Ortrud Vesthajder, direktor muzeja.

Kako je izvestio „Artnjuz”, u slučaj koji je potom usledio, ovoga puta u Holandiji, bila su umešana dvojica muškaraca koja su nosila majice grupe „Just stop oil”, ali izgleda da nisu i njihovi članovi – u Maurichejs muzeju u Hagu izveli su performans lepljenja i polivanja s dobro poznatom slikom „Devojka sa bisernom minđušom” Johanesa Vermera iz 1665. godine.

Reči jednog od njih preneo je „Gardijan”: „Kako se osećate kada gledate kako nešto lepo i neprocenjivo vredno biva uništavano na vaše oči? Besni ste? Odlično. Gde je taj bes kada gledate kako biva uništavana planeta?” Prema poslednjim informacijama britanskog lista, obojica su osuđena na zatvorsku kaznu od dva meseca, uz jedan mesec uslovno, pri čemu je sudija prepolovila kaznu koju je tražio tužilac jer, kako je rekla, nije želela da obeshrabri protestante. Ovo je, ujedno, i prvi put da je neko od uključenih u sve ove akcije zvanično i osuđen, mada postoje indicije da su pojedini demonstranti u Velikoj Britaniji pritvoreni već neko vreme.

Na koncu, poslednjeg dana prošlog meseca incident se dogodio i u pariskom muzeju Orse. Kako prenosi „ Artnjuz”, uprava muzeja je saopštila da je protestantkinja, navodno pripadnica „Just stop oil” pokreta, prvo imala nemeru da se približi Van Gogovom prepoznatljivom „Autoportretu” iz 1889, da bi ipak nakon toga pokušala da polije supom jedno od Gogenovih dela, ali ju je čuvar u tome omeo i naterao da prospe tečnost iz flašice za vodu. Uprava muzeja je podnela tužbu zbog „pokušaja oštećenja umetničkog dela”, dodao je list.

„Kako briga o klimi dovodi do toga da se ugrozi neko umetničko delo? To je apsurdno”, izjavila je Rima Abdul Malak, francuska ministarka kulture.

Posle ovog gafa, a kako prenosi „Parizjen”, vlasti u Francuskoj pozvale su nacionalne muzejske institucije i druge ustanove na pojačan oprez.