Na domaćem tržištu su se reflektovale mere centralnih banaka, pa su između ostalog zbog promena kamata poskupeli krediti. Sa jedne strane stambeni krediti koji su u najvećoj meri u evrima, kao i omiljeni bankarski proizvod docilnog stanovništva, keš krediti koji su mahom dinarski. Kako je Telegraf Biznis više puta pisao, pojedinim korisnima tako su rate za stan uvećane i za 100 evra.
Viceguverner NBS Željko Jović, na pitanje Telegraf Biznisa da li građani kojima je rata kredita skočila prethodnih meseci imaju uopšte opcija, potvđuje da rešenje postoji.
Prema njegovim rečima, korisnici kredita imaju bar dve do tri mogućnosti kada je reč o otplati uvećanih rata: –
– jedan od njih je reprogram
– smanjenje kamate (pregovori s bankom)
– opreznost pri ugovaranju kredita
„Od 2018. godine prvi korak pri uzimanju kredita i odluci da li želite fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu, službenik banke u obavezi je da vam predoči promene, mesečne obaveze i potencijalne promene, u slučaju da dođe do promene do 3 poena. Svesni smo da deo klijenata ipak se opredeli za fiksnu kamatnu stopu, deo je speman da nosi promene, a deo zanemari tu opasnost, uglavnom zbog potrebe da brzo dobije kredit“, objašnjava on.
S druge strane, ističe, da NBS apeluje na banke da budu u tom delu odgovornije.
„Porast kamatnih stopa ne treba da bude iznenađenje. Banke su u obavezi da prikažu klijentu moguće rizike uzimanja promenljive kamatne stope. Mi kao regulatori proveravamo kako banke predočavaju predugovorne obaveze i ove informacije“, navodi on.
Nakon svega toga, klijent se opredeli za kamatu koja mu odgovara.
„Vidimo reprogram kao jedan od načina da se produži rok otplate kredita, i da se na taj način smanji mesečna obaveza, to naravno ne sprečava banke da preduzemu još neku meru. Ako banka želi da vrati svog klijenta u život ima još instrumenata koje može da aktivira, a tiče se i smanjenje kamatne stope da se klijent dovede u situaciju da može da otplaćuje kredit, a da se na kraju ukupna suma vrati banci“, ističe naš sagovornik.
Da li su banke počele da misle na klijente?
Foto: Telegraf.rs
Dodatne opcije podrazumevaju i nedavni set mera kako bi se pomoglo dužnicima kojima je postalo teško da plaćaju rate – mogu da produže rok otplate – za gotovinske i potrošačke kredite najduže do devet godina, za auto-kredite do jedanaest godina, a stambene za dodatnih pet godina.
Pitali smo Jovića i da li te mere već daju efekte?
„Prema podacima o smanjenju broja nenaplativih kredita, ili problematičnih, možemo da vam potvrdimo da su mere dale efkete, mi ćemo i dalje nastaviti da pratimo, utvrdili smo i gde su najosetljivije kategorije“, navodi on.
Objašnjava da je postojala hiperprodukcija gotovinskih kredita, čija je optlata bila preko 10 godina,a građani su se u tom periodu jako puno zaduživali.
Pojavila se informacija i da istovremeno i banke dižu fiksni deo kamate, odnosno svoju maržu. I tako i svoje povećane materijalne troškove prebacuju na klijente. Jović savetuje da se svakako obratite centru NBS za podršku, ukoliko smatrate da vam je banka neosnovano uvećala obaveze.
Viceguverner je ranije danas na predstavljanju izveštaja o inflaciji, istakao da je 70 odsto stambenih kredita uzeto sa varijablnom kamatnom stopom.
„Ako građani osećaju poteškoće treba da se obrate banci, očekujemo i od njih proaktivnost, u smislu ponude reprograma pri otplati“, naveo je on i dodao da će NBS nadtaviti da prati kretanje kamatnih stopa i da će pravovremeno da reaguje.
