Rastu cene pšenice i kukuruza, a carine na ruske žitarice su otpočele ovaj trenda. Sve to prate novi ruski napadi na silose u Odesi, dok finansijski fondovi kupuju fjučerse za pšenicu u SAD.
– Najava uvođenja visokih carine na uvoz pšenice sa istoka izazvao je naglu promenu cene na berzama.Ukoliko se poveća intenzitet rata u Ukrajini sledi novi rast cena.Kukuruz cenovno prati pšenicu i koristi taj “vetar u leđa”– piše „Agroinfonet”.
Portal navodi da još nije završen dogovor država EU o uslovima trgovine sa Ukrajinom. Naime, veći deo država EU su za veće restrikcije pri uvozu – Poljska traži da se prosek uvezenih količina ne bazira samo na godinama 2022. i 2023. već da se uzme u obzir i 2021.– pre izbijanja rata kada je i uvoz bio višestruko manji. Nemačka se protivi jer Ukrajina puni ratni budžet od prodaje u EU. Kao se navodi, ipak je ova zemlja za sada u manjini – odluka će biti doneta 27. marta, a sve ovo daje razlog da cene žitarica na berzama budu više, zaključuje taj portal.
Pad vrednosti dolara prema evru (1,08:1) i promene ponude pšenice iz Rusije donose više cene pšenice i u SAD . Ove turbulencije delimično su rezultat i kupovine žita od strane finansijskih fondova koji se nadaju dobroj zaradi u maju.
Podsetimo, Evropska komisija (EK) predložila je i zvanično prošlog petka uvođenje carina na uvoz žitarica i uljarica iz Rusije i Belorusije. Carine će iznositi 95 evra po toni za žitarice i 50 odsto za uljarice, preneo je Rojters.
Ove mere mogu da stupe na snagu nakon što ih odobre vlade zemalja Evropske unije.
Trgovci su ranije ove nedelje rekli da je ruski i beloruski izvoz žitarica i uljarica u Evropsku uniju skroman u odnosu na izvoz iz Ukrajine u EU i da nametanje carina predstavlja, pre svega, simbolički gest.
Evropska komisija je ipak naglasila da postoji rizik od povećanja uvoza, pošto je ukupan ruski izvoz pšenice u EU porastao sa uobičajenih 35 miliona tona na 50 miliona tona.