Upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda na naglu promenu vremena od 6. do 8. aprila, koja Srbiji donosi sneg i jutarnje mrazeve posebno je uznemirila poljoprivrednike koji rade u fabrici pod otvorenim nebom i gde njihov prinos zavisi od vremena. Mnoge voćne vrste su u cvatu, te postoji bojazan da ih mraz unapred ne „obere“.
Prema prognozama meteorologa, zahlađenje će biti za više od 10 stepeni, praćeno jakim, na udare kratkotrajno i olujnim severozapadnim vetrom.
„U subotu uveče zahvatiće prvo Vojvodinu, a tokom noći i ostale krajeve Srbije. Mestimično će doći i do stvaranje snežnog pokrivača na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije u nedelju ujutro i pre podne, dok se tokom dana snežni pokrivač može formirati i u drugim delovima regionima usled očekivanih pljuskova snega i krupe“, glasilo je upozorenje koje je izdao RHMZ.
U planinskim predelima očekuje se snežni pokrivač visine do 10 cm, lokalno i više.
Prognoziran intenzitet jutarnjih mrazeva, koji se očekuje u ponedeljak (7. aprila) i utorak (8. aprila) je od -6 do 0 (na dva metra visine), a pri tlu mestimično i ispod – 5 stepeni (na 5 centimetara od podloge), dok u planinskim predelima, kako navode, ima uslova i za jutarnje temperature oko i malo ispod – 10 stepena Celzijusa.
April naročito ranjiv na nagle promene vremena
Meteorolog RHMZ-a Slobodan Sovilj objašnjava da klimatske promene globalno povećavaju rizike od svih tipova ekstremnih vremenskih događaja, a da je april kao prelazni mesec iz hladijeg u topliji deo godine naročito ranjiv na nagle, jake i iznenadne promene vremena.
– Zato i ne čudi činjenica da smo predhodnih godina svedočili najrazličitijim ekstremima kada je ovaj mesec u pitanju – od „rekordnih“ 30 centimetara snega na Košutnjaku 3. i 4. aprila 2023. godine do dva toplotna talasa prethodne 2024. godine i izmerenih 33 stepena Celzijusova, sredinom meseca u Novom Sadu“, navodi meteorolog Sovilj na društvenoj mreži Linkedin.
Prema njegovim rečima, klimatološki podaci ukazuju da se u aprilu prosečno osmotri pojava snega bez zadržavanja dva puta u tri godine, dok se jednom u 10 godina snežni pokrivrivač formira i u nižim predelima.
„Tropski dani su takođe veoma retki, ali klimatski obrasci se polako menjaju, a opseg mogućih scenarija povećava”, ističe meteorolog.
Zbog najavljene promene vremena i ranih jutarnjih mrazeva RHMZ je upozorio i da se potencijalno očekuju štete u poljoprivredi, te da su povrtarstvo, vinogradarstvo i voćarstvo posebno ugroženi. Preporučuje se poljoprivrednim proizvođačima da budu u pripravnosti tih dana i da prate vremensku prognozu, a ako imaju mogućnosti i da primene mere zaštite.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i stručnjak za voćarstvo Zoran Keserović, koji se klimatskim promenama bavi od 2012. godine, kaže za Danas su jedan od glavnih razloga smanjenja prinosa voća štete od poznih prolećnih mrazeva, grada, visokih temperatura i u poslednje vreme i olujnih vetrova. Navodi da je u poslednje dve godine prosečan prinos spao sa 1.456.000 tona na oko 1.260.000 tona.
– I ove godine imali smo visoke temperature koje su išle i do 12 stepeni u februaru, što je uticalo na brži razvoj generativnih pupoljaka. A onda smo imali onaj prvi mraz koji se desio 18. na 19. mart kada je došlo do velikih šteta, pogotovo kod poljskih vrsta koje se nalaze u fazi cvetanja i precvetavanja i najveće štete je pretrpela kajsija. U okolini Beograda, Ritopek, Zaklopača imali su šteta, zatim ravničarski deo u Vojvodini, nešto je ostalo u Fruškpoj gori, ali po mojoj proceni od prvog mraza kajsija je izmrzla preko 75 odsto. Zatim, u nekim lokalitetima imali smo jako smrzavanje trešnje, pogotovo ranih sorti, koje pokazuje izuzetnu osetljivost na niske temperature. Naravno, oni koji su imali antigrov sistem i oni koji su radili zadimljavanje uspeli su donekle da spasu biljke – navodi profesor Keserović.
Očekuje da će niske temperature koje se prognoziraju za ponedeljak na utorak ići i do šest, sedam stepeni ispod nule i da će najugroženije voćke biti one koje se nalaze u fazi cvetanja i precvetavanja.
– Tu mislim na šljive, neke sorte trešanja i krušaka i tu može biti velikih problema. Apelujem na proizvođače da 24 sata pre toga oprskaju svoje voće, postoje preparati za to ili da zadimljavaju svoje voćnjake kako bi koliko toliko zaštitili voće. Naravno, u narednom periodu se mora voditi računa o izboru voćnih vrsta i sorti koje su otpornije na takve agroekološke uslove, jer očigledno je da iz godine u godinu dolazi do velikih problema – zaključuje naš sagovornik.
Šta je zadimljavanje?
Jedan od najjeftinijih i najstarijih načina zaštite voćaka od mraza jeste zadimljavanje. Funkcioniše po principu da se bale slame rasporede na svakih pet do deset metara oko voćnjaka i čim se temperatura spusti na minus jedan, minus dva stepena one se pale i taj dim može donekle da štiti voćke.
Gde treba gajiti koju voćku?
Kako je ranije za Danas prof Keserović objasnio, nije ni svaki deo Srbije pogodan za proizvodnju baš svake voćne vrste, i o tome bi proizvođači trebalo da vode računa kako bi smanjili rizik od štete.
– Kajsija se ne može dizati u ravnici, ona se diže na većim nadmorskim visinama. Od 10 godina desi nam se da kajsija jednom rodi u ravnici. Okolina Beograda do Smedereva, taj podunavski deo to je bogom dan i tu su najveći zasadi trešnje i kajsije jer su tu nadmorske visine iznad 150 do preko 200 metara. Međutim, malo se tu uradilo na novim tehnologijama kod ove dve voćne vrste a pogotovu kod trešnje. Iako je Zaklopača u okolini Beograda centar gde se nalazi najviše zasada trešnje, najsavremeniji zasadi trešnje se sada nalaze u Zapadnoj Bačkoj, blizu Dunava, jer je to bio jedan sistematski rad koji smo mi krenuli 2010. godine sa stručnim službama i sekretarijat je odobrio sredstva da se podignu voćne vrste koje tu najbolje uspevaju. To može da bude dobar model za celu Srbiju – naveo je tada Keserović.
Prema njegovim rečima, najlepši zasadi borovnice su u okolini Šapca i Šumadiji gde je kiselo zemljište, dok su jagode najukusnije, takođe, u okolini Šapca i okolini Beograda.
Malina najbolje uspeva u ariljskom kraju, dok Vojvodina nije ni za proizvodnju malina ni borovnica jer ima visoko alkalno zemljište i dosta toplih vetrova koji duvaju u toku leta a koji su nepovoljni za ove voćne vrste.
U Vojvodini uspeva jabuka, koja daje dobre rezultate, kao i višnja koja je otporna na dosta niske temperature, ne samo oblačinka za proizvodnju već i vrste sa krupnijim prodovima.
Kako rade razvijene zemlje
U razvijenijim zemljama voćari koriste daleko savremenije sisteme zaštite. Profesor Zoran Keserović nedavno je govorio o tome za RTS.
„Postoje frost basteri kojima se ubacuje topao vazduh u krunu voćke. Tu je i anti-forst sistem orošavanja koji ima malo proizvođača kod nas i koji štiti voćke do minus šest, minus sedam stepeni. U Španiji, Portugaliji, Bugarskoj, Rumuniji koristi se i najnoviji spag sistem. On radi na principu jednog tornja koji je visok 11-12 metara koji na sebi ima elise koje topli vazduh iz gornjih delova ubacuje u donji. Štiti voćke na temperaturama do minus čerirti stepena, a ako se stave i grejači može zaštititi i do minus 6. Ovaj sistem još ne postoji u Srbiji“, naveo je u martu ove godine.
